www.AutoMotoTrke.net

[Downforce]

 Pneumatici...

[MetalHead]

Klasicna fizika. Meni je ovo sve jasno profesore

Ali imam pitanja van ovog gradiva:
- U kakvoj su vezi koeficijent trenja i koeficijent prianjanja?
- Da li se zna priblizno koeficijent prianjanja za F1 pneumatike kroz istoriju (slick, grooved...)

[Downforce]

[MetalHead]

Da ok jasno mi je to oko koeficijenata. Mislio sam na eventalno neku formulu...

[Downforce]

Formula kao formula je ista, ali je fizicki smisao potpuno drugi.

[Dzoni_m]

Kakava je struktura guma?? Koliko slojeva ima? Da li su u pitanju tzv. radijalni ili dijagonalni pneumatici?
Da li se merenja (onaj grafikon sto vidimo prilikom starta trke koliko su gume zagrejane) meri-preracunava formulom, kao sto sam naisao na podatak, ili je pak moguce ocitati temperaturu gume daljinski preko senzora u gumi, ali tada moze da se izmeri samo temperatura unutar tocka i to je to, sto i nije neki podatak.

Eto ja ko u osnovnoj skolici voleo bih da znam to cika Downforce

[Downforce]

Sto se merenja temperature tice pogledaj ove linkove:
http://www.ndt.net/article/wcndt00/papers/idn558/idn558.htm
http://www.advantagemotorsports.com/Sensors.htm (na dnu strane)
http://www.wipo.int/pctdb/en/wo.jsp?wo=2003100370
http://sine.ni.com/csol/cds/item/vw/p/id/722/nid/124100
http://www.corrsys-datron.com/Support/Data_Sheets/Datasheets-Sensors/cds-d_IR-TempSensor_e.pdf
http://www.formulastudent.de/academy/pats-corner/advice-details/article/tyres/1/
http://www.sensorland.com/AppPage074.html

Preracunavanje u smislu zakona termodinamike i sl ne dolazi u obzir(ne znam da li si na to mislio, ali sam i ja sam nabasao na takvu pricicu). Previse bi maltretirao procesor a sami rezultati bi bili uzasno neprecizni i nepouzdani.

Stio se tice problema oko toga sto se "tocak obrce pa ne znam kako je moguce pretvoriti signal bez kabla...bla,bla...", to uopste ne predstavlja problem. Kao sto se vidi u gornjim linkovima postoje i bezicni senzori, a ukoliko se signal prenosi putem provodnika postoje obrtni prenosnici signala.
Postoje tri vrste takvih prenosnika:
-sa kliznim kontaktima: Kod njih se signal prenosi na slicnu foru kao sto se prenosi struja kod rotora elektromotora(tkzv. cetkice ako si ih nekad video). Mana im je sto postoje veliki prelazni otpori, kao i samo istrosenje kontakata. To dosta utice na tacnost merenja.

-sa hidraulickim kontaktom(najcesce koriste zivu kao provodnik): Tezi za ugradnju i dosta zeznuti za odrzavanje. Tacnost merenja im je u opstem slucaju veca od gore pomenutih.

-bezkontaktni: Najpovoljnija varijanta ali zahteva veliku preciznost kod samog mernog objekta(npr. ekscentricnost vratila dosta utice na merenje).

Pneumatici u F1 su radijalnog tipa a za ostale tehnikalije pogledaj sledeci link:
http://www.f1technical.net/articles/1
Ne znam podatke za tacan broj slojeva koji koriste ali to je verovatno nesto izmedju normalnog broja slojeva za putnicko vozilo(4-6) i broja slojeva za teretna vozila(6-16)...ja ovo ko u Radovanu III...izmedju 16 i 116...

p.s. Pisite kada budete spremni za nastavak pricice o pneumaticima.

[Downforce]

U prvom postu sam vam ispisao mali tekst o silama koje deluju na pneumatik kao i o koeficijentu prianjanja. Sada vec idemo korak po korak blize realnosti...

U prvom postu na ovoj temi nismo vodili racuna o tome da je pneumatik bocno deformabilan. Na sledecoj slici je prikazan jedan takav pneumatik.



Kao sto se vidi na slici na ovaj pneumatik deluje neka poremecajna sila Fa. Toj sili se opire bocna sila koja se stvara u kontaktu pneumatik-tlo usled postojanja trenja izmedju podloge i pneumatika.
Ta sila ce bocno deformisati pneumatik i izazvati odredjeno bocno pomeranje gazeceg sloja pneumatika. Taj gazeci sloj se sada krece bocno usled dejstva bocne sile i unapred usled kotrljanja pneumatika. Zapravo, on ce se kretati koso pod odredjenim uglom u odnosu na osu pneumatika(pravac kretanja tocka na slici). Taj ugao nazivamo uglom klizanja pneumatika.

Dakle, ono sto je vazno razumeti iz prethodne price je da se pneumatik kada na njega deluje bocna sila ne krece u pravcu u koji je uperen, vec u pravcu koji je odredjen velicinom ugla klizanja u odnosu na taj pravac.

Jos jedna stvar koju je vazno shvatiti je da su bocna sila i ugao klizanja medjusobno zavisne velicine i to na sledeci nacin:

- bocna sila deformise pneumatik i izaziva ugao klizanja. Primer za ovo je kada se bolid krece na pravcu i u njega bocno duva vetar. Vetar ce biti poremecajna sila koja ce izazvati bocnu silu u kontaktu pneumatik- tlo, koja potom deformise pneumatik i stvara ugao klizanja. Usled toga ce bolid kretati koso iako upravljacki tockovi nisu zakrenuti. Iz tog razloga vozaci u F1 bas i ne vole jak bocni vetar.

-ugao klizanja izaziva bocnu silu. Primer za ovaj slucaj je kada vozac pri ulasku u krivinu volanom zakrece tockove u odnosu na pravac kretanja vozila tj. zadaje odredjeni ugao klizanja koji potom izaziva pojavu odredjene bocne sile u kontaktu pneumatik-tlo da bi potom ta sila vrsila zakretanje bolida.

Bocna sila deluje na odredjenom rastojanju b u odnosu na osu pneumatika(pogledati sliku). To rastojanje nazivamo trag pneumatika.
Mnozenjem ove sile i traga pneumatika dobijamo moment stabilizacije pneumatika. Taj moment tezi da ispravi volan kada se sa vozilom krecemo u krivini. O njemu cemo jos detaljno pricati u nekom od narednih postova.

Zavisnost izmedju bocne sile i ugla klizanja se odredjuje eksperimentalnim putem. Pneumatik se ispituje za jedno vertikalno opterecenje i jedan pritisak u pneumatiku, pri cemu se u nacelu dobije karakteristika ovakvog oblika:



Ukoliko promenimo bilo koji od ta dva parametra(opterecenje ili pritisak) dobicemo drugaciji dijagram. Nije lako Bridgestonu...

U elasticnoj oblasti zavisnost izmedju bocne sile i ugla klizanja je prava linija. U toj oblasti mozemo definisati bocnu krutost pneumatika kako je to dato na slici. Bocna krutost pneumatika nam govori za koliko ce se promeniti(povecati ili smanjiti) bocna sila ako ugao klizanja promenimo za
jedan stepen. Sto je veci ugao nagiba ove prave to ce i bocna krutost pneumatika biti veca.
Ona nam dosta toga govori o ponasanju pneumatika pri ulasku u krivinu. Pneumatik sa vecom bocnom krutoscu ce za isti ugao volana mnogo ostrije skrenuti u krivinu(za isti ugao klizanja razvice vecu bocnu silu koja ce brze zakrenuti vozilo), nego sto je to slucaj kod pneumatika sa manjom bocnom krutoscu. O ovome cemo takodje detaljnije u nekom od narednih postova...

U prelaznoj oblasti ovu zavisnost ne mozemo obuhvatiti nekom jedinstvenom formulom. Nakon prelazne oblasti postoji jos i oblast u kojoj je zavisnost bocne sile i ugla klizanja konstantna ili sa blagim padom. One nam za sada nisu od bitnijeg znacaja(sto nikako ne znaci da su nevazne ).

[MetalHead]

Sve mi je jasno osim (mora covek malo da se udubi ali isplati se):
- zasto bocna sila deluje na tacku koja je za rastojanje b pomerena u odnosu na osu tocka tj pravac delovanja poremecajne sile?

A sa druge strane jasan mi je pojam momenta koji nam pomaze u vracanju volana u prav polozaj upravo zbog te razlike u rastojanju...

Zbun!


Samo nastavi sa ovakvim tekstovima, odlicno je ovo!

[Dzoni_m]

[Rad-o-ye]

[Downforce]

@Metalni
Bocna deformacija dela pneumatika koji je u kontaktu sa podlogom nije jednaka, vec se povecava od dela gde pneumatik ulazi u kontakt sa podlogom, dostize neki maksimum(tacka gde mi uslovno uzimamo da bocna sila deluje) da bi se zatim smanjivala do tacke gde pneumatik izlazi iz kontakta sa podlogom. Usled toga raspodela bocne sile po kontaktnoj povrsini nije jednaka. Sve ovo je uoceno pomocu laboratorijskih ispitivanja. Kako je moguce izmeriti stabilizacioni moment i bocnu silu, njihovim deljenjem je moguce dobiti vrednost traga pneumatika.

Odlicno pitanje btw...

@Dzoni_m
Jako si lepo skapirao pricu do sada. Sto se tice prvog pitanja ubo si sustinu. Sto se drugog pitanja tice dobices odgovor na pitanje u sledecoj "lekciji". Jedan od problema si vec i sam naslutio(preosetljivost).

@Radoje
Uzivaj covek. Prica je tek pocela. Stici cemo i do razlike izmedju Bridgestone i Michelin pneumatika uskoro. Trudicu se da vam sve ove tehnikalije sto "narodskije" objasnim.

[MetalHead]

[Downforce]

Metalni, obecavam ti detaljno objasnjenje sto se toga tice, cim se ponovo dokopam skenera. Za sada prihvati ove pojmove bez tog objasnjenja. Ok?

[MetalHead]