| F1: VN Nemačke - Možda pobedi Nemac | ||||
|
|
Posle dve nedelje i smirenih strasti među nekim vozačima, nastavlja se šampionat formule 1. Najbrži cirkus će ugostiti Nemačka, zemlja sa dugom tradicijom u auto sportu. O istoriji VN Nemačke i stazama na kojoj se vozila možete pročitati u nastavku ovog teksta.
VN Nemačke 
Podaci o stazi: 
Izgradnja staze je započeta 1932. u okviru programa za smanjenja nezaposlenosti, iste godine je staza otvorena, ali nije bila potpuno završena (nije popločana). Staza je svoj prvobitni izgled (plava linija) zadržala do 1938, kada je skraćena, a dodat je i nov deo poznat kao Ostkurve. Staza je prilikom rekonstrukcije proširena, a priliku da zablista u punom sjaju joj je oduzeo rat koji se polako zahuktavao. Trka je posle rata bila skoro uništena, pošto je saveznička vojska njome provozala tenkove, no ipak je rekonstruisana 1947, kada je i dobila danas prepoznatljivo ime. John Hugenholtz (Jarama, Zolder, Suzuka) je 1964. unajmljen da rekonstruiše stazu, koja je otvorena 1966. (žuta linija). Nova staza je dobila deo koji je postao poznat pod nazivom Motodrom, a promenjen je smer vožnje, pa je od tada počelo da se vozi u smeru kazaljke na satu. Uz manje prepravke staza je zadržala svoj izgled do 2002. kada su je udruženim zločinačkim poduhvatom uništili Bernie, Tilke i pokret zelenih. Nakon prepravke (zelena linija), staza je ostala bez prelepog dela kroz šumu (Ostkurve). Od tada staza nije menjala svoj izgled. Dugotrajni opstanak u Formuli 1 ova staza duguje udesu Laude na Nurburgringu. U svojoj dugoj istoriji ova staza je imala i crne trenutke, život su na ovoj stazi izgubili: Jim Clark (tokom trke formule 2) i Patrick Depailler (tokom testiranja). Planirano je da rotira domaćinstvo sa Nurburgringom i da se na njoj trke organizuju parnim godinama, zbog gubitaka organizatori su hteli da osustanu od potpisivanja novog ugovora, ali je dogovor ipak postignut i mesto u kalendaru je zagarantovano do 2018. 
Spisak pobednika na VN Nemačke (Hockenheim): 
Istorija legendarne staze počinje 1925. kada je staza bila duga 28km i od tada počinje njeno skraćivanje i prerađivanje. Tokom svoje duge istorije staza je stekla i mnoge (uslovno rečeno) neprijatelje. Od kada je uvrštena u kalendar 1951. staza je više puta bila modifikovana, prvi put 1968. posle kritike Stewarta. Kada je na njoj umalo poginuo Niki Lauda staza je izbačena iz kalendara (1976). 1984. (VN Evrope) se staza vraća u kalendar (bolje rečeno vraća se samo naziv jer je izgrađena skoro potpuno nova staza oivičena starom, koristeće delove stare staze). 1985. (VN Nemačke) staza ponovo ispada iz kalendara. Poslednje izmene staza beleži 1986. kada je poprimila današnji oblik. 1995. staza se vraća u kalendar kao trka za VN Evrope, `97. i `98. se vozi kao VN Luksemburga, a `99. se ponovo vozi kao VN Evrope i tako ostaje do 2007. Sada je domaćin VN Nemačke i rotira domaćinstvo sa Hockenheimom. 
Spisak pobednika na VN Nemačke (Nurburgring): 
Ovo je još jedna od Nemačkih staza sa dugom istorijom (staza je otvorena 1921.). Slika govori više od reči, pa zato neću govoriti ništa o konfiguraciji berlinske. No ipak treba reći da je staza koja se koristila za VN Nemačke 1959e bila duplo kraća od originalne. Razlog za to je što se južni deo staze posle rata našao u Ruskom delu, pa su organizatori prepolovili stazu, a Rusi su posle dve godine izgradili zidić, da budu sigurni da niko po njihovoj teritoriji neće voziti formulu. Tony Brooks je odneo pobedu, zabeležio pol poziciju i najbrži krug u svom Ferrariju, od 15 vozača koliko ih je trku započelo svega 7 ju je završilo. Zanimljiv podatak je i da je prosečna brzina pobednika na trci bila 143.331mph (po slobodnom računu oko 230km/h) što je zaista fascinantno. Sama trka formule 1 na ovoj stazi je bila u senci udesa u kojem je poginuo Jean Behra, na trci koja je prethodila trci formule 1. Na ovoj stazi je održana i prva VN Nemačke, 1926. Izgradnja staze je započeta 1913, ali se usled rata izgradnja završila tek 1921, ovo nikad nije bila stalna staza, već je po potrebi bila zatvarana za saobraćaj, a vozilo se u smeru suprotnom od smera kazaljke na satu. Staza je 1936. rekonstruisana i tada je severna krivina nakrivljena do ugla od 43 stepena. Na toj stazi je prvu pobedu odneo Hermann Lang sa maksimalnom dostignum brzinom od oko 380km/h. Nakon jedine VN Nemačke održane na ovoj stazi u modernoj f1, staza je prepravljena, a severna krivina je preuređena radi povećanja bezbednosti. 
Nemačke vlasti su 1939. objavile da će se sledeće godine VN Nemačke voziti na najmodernijoj stazi na svetu Deutschlandring, koja je trebala da se izgradi za nešto više od godinu dana. Staza je do leta 1940. završena, ali prateći objekti nisu nikada izgrađeni. Rat je već bio u toku pa su ekipe iz Italije i Nemačke, koje su najavile učešće okrenule ka najvišem nacionalnom interesu, a trke su ostavljene za neke mirnije godine. Sama staza je dakle završena, a trka na njoj nikad nije vožena, no staza i dan danas postoji i usudjujem se reći izgleda bolje od svih koje postoje u našoj zemlji, iako je to u suštini samo put koji spaja par sela. Deutschlandring je staza koja kada je napravljena je bila ispred svog vremena, što se tiče tehničkih detalja. Staza je bila duga 10km, široka 12m na pravcima (ispunjava i današnje standarde), a na krivina je dosezala i do 20m, visinska razlika staze je 200m, najveći uspon je iznosio 8,8%. Izgradnja ove staze je započeta 1933, a čitav proces izgradnje i istorija staze je obavijena velom misterije. Blizu mesta izgradnje je godinu dana postojao i koncentarcioni logor, posle čijeg zatvaranja su izgradnju preuzeli plaćeni radnici. 
|
| Poslednje ažurirano ( petak, 23. jul 2010. ) |
