Lotus Ford 49, 49 B, i 49 C

Razvoj šasije Lotus-a 49 tekao je paralelno sa razvojem motora Ford DVF. Inicijator i pokretač celog projekta bio je vlasnik i konstruktor Lotus-a, genijalni Colin Chapman. Zvanično, konstruktori Lotus-a 49 su Colin Chapman i Maurice Phillipe, ali se smatra da je to rad talentovanog Maurice Phillipe-a. Konstruisana je jednostavna, elegantna, izuzetno laka šasija formule 1 čistih linija. Po prvi put motor je predstavljao sastavni deo šasije i direktno se, sa dva šrafa u donjem delu i sa dva mala trougla od duraluminijuma u gornjem delu, pričvršćivao na monokok iza vozačevih leđa. Ovo je bilo omogućeno dovoljnom čvrstinom samog motora i njegovim ravnomernijim radom. Ranijih godina motori su, zbog velikih vibracija, bili stavljani na gumene držače.


Na motor je, sa zadnje strane, bio pričvršćen menjač, a na njega vešanje. Ovo rešenje je omogućavalo veliku uštedu u težini, poboljšanje čvrstine formule, bolje ležanje i veliko poboljšanje aerodinamike. Nova šasija je imala oblik “cigare”, zatvorena sa gornje strane. Dotadašnje formule su imale oblik “kade”, otvorene sa gornje strane. Ovaj oblik karoserije je omogućavao mnogo bolje strujanje vazduha i bolje hlađenje kako motora, tako i kočnica.


Šasija tipa monocoque od aluminijuma imala je unutar šasije sa strane i iza vozača gumeni rezervoar za gorivo kapaciteta 40 galona. Prednje vešanje je bilo izvedeno sa dvostrukim trouglastim ramenima, sa amortizerima i oprugama unutar šasije.


Zadnje vešanje je pričvršćeno na menjač. Imalo je dvostruka trouglasta ramena sa dva uzdužna stabilizatora sa kosim amortizerima i oprugama i jednim poprečnim stabilizatorom.


Na svim točkovima nalazili su se 12-to inčni ventilirajuci diskovi firme Girling, montiranim van felni radi boljeg hlađenja. Formula je imala 15-to inčne magnezijumske felne sa velikim šestougaonim centralnim šrafom i gumama Firestone. Menjač je bio ZF sa pet stepeni prenosa napred i jednim stepenom unazad. Bio je daleko ispred svog vremena. Lotus Ford 49 je postavio nove standarde u izradi moderne formule 1. Sve formule posle njega su izrađene na njegovim standardima.

Lotus Ford 49 je bio gotov za treću trku sazone 1967., VN Holandije. Bile su gotove dve šasije 49/1 i 49/2 i samo dva motora Ford DVF. Na treningu je Graham Hill imao pol poziciju, vodio je u ranoj fazi trke, ali je kasnije odustao. Jim Clark je na treningu bio osmi, ali je sredinom trke preuzeo vođstvo od Jack Brabham-a i pobedio. Do kraja sezone Lotus Ford 49 je osvojio sve pol pozicije, na ukupno devet VN. Graham Hill je osvojio tri, a Jim Clark šest.


Jim Clark je te godine pobedio na četiri trke. Samo su ga dečije bolesti bolida i njegov razvoj i usavršavanje sprečile da osvoji titulu Svetskog šampiona. Denny Hulm, Svetski šampion te godine, pobedio je na samo dve VN, ali je vozeći pouzdani Brabham Repco vredno sakupljao bodove. I Jack Brabham je sa samo dve pobede bio ispred Jim Clark-a.

Nezaboravna je trka za VN Italije u Monci 1967., kada je nakon vođstva Jim Clark morao u boks radi promene gume. Nakon izlaska iz boksa obarao je rekord za rekordom staze, izbio na čelo trke, da bi mu u zadnjem krugu nestalo goriva. Pobedu je poklonio John Surtees-u na Hondi.


Jim Clark je pobedio i na prvoj trci 1968., VN Južne Afrike. Bila je to njegova poslednja VN i poslednja pobeda, ukupno 25-ta. 1968. godine sa modelom Lotus Ford 49 T pobedio je i na Kupu Tasmanije. Bio je to isti model kao i Lotus Ford 49, sa tim što mu je, prema propoziciji Kupa zapremina motora Ford DFV smanjena sa 3,0 lite na 2,5 litre.

U aprilu 1968. Jim Clark je poginuo na trci formule 2 u Hockenheim-u. Na drugoj trci 1968. Lotus je svoju tradicionalnu zelenu boju sa žutim ivicama zamenio sa zlatnom, crvenom i belom. Na VN Španije Lotus Ford 49 se pojavio u bojama fabrike cigareta Gold Leaf. Vreme velikih sponzorskih ugovora u formuli 1 je počelo. Louts je bila prva firma u formuli 1 koja je sklopila sponzorski ugovor. Ugovor je sklopljen sa proizvođačem cigareta Imperial Tabacco za reklamiranje njihovog brenda Gold Leaf. Ovim su proizvođači cigareta na velika vrata ušli u formulu 1.


Sa Lotus Fordom 49 Graham Hill je pobedio na toj trci. Na trećoj trci 1968., VN Monaka, Lotus Ford 49 B se pojavio sa malim krilima na obe strane nosa i velikim krilom pozadi.
Vreme borbe za “downforce”, silu prijanjanja, je počelo. I na toj trci je pobedio Graham Hill vozeci Lotus Ford 49 B. Na VN SAD, na svojoj debitantskoj trci, Mario Andretti je, vozeći Lotus Ford 49 B osvojio pol poziciju. Pobedom na poslednjoj trci te godine, na VN Meksika, Graham Hill je osvojio titulu Svetskog prvaka.


Godine 1969. je Graham Hill dobio VN Monaka, svoju petu pobedu u Monaku i poslednju pobedu na VN, a Jochen Rindt VN SAD, svoju prvu VN. Godine 1970. Jochen Rindt je na Lotus Fordu 49 C na VN Monaka, posle čudesne borbe sa Jack Brabham-om, postigao poslednju pobedu za Lotus Ford 49. Lotus Ford 49 je tri godine uzastopce dobijao VN Monaka. Te godine, nekoliko trka kasnije, na VN Velike Britanije vozeći Lotus Ford 49 C debitovao je budući sampion Emerson Fittipaldi.


Na delu sam imao priliku da gledam Lotus Ford 49 dva puta.
Jugoslovenska televizija je 1969. godine prenosila VN Italije. Bio je to mozda prvi televizijski prenos jedne VN kod nas. Od strane novinara ova trka je zbog izvanredne borbe proglašena “Super Trkom”. Bila je to velika borba između dva fabrička Lotus Ford-a 49 B Graham Hill-a i Jochen Rintd-a i privatnog Lotus Ford-a 49 B Jo Siffert-a sa jedne strane i dve Matra Ford-a MS 80 Jackie Stewart-a i Jean-Pierre Beltoise-a sa druge strane. Tu su bila i dva McLaren Ford-a M 7 sa Denny Hulme-om i Bruce McLaren-om lično i jedan Brabham Ford BT 26 sa Piers Courage-om. Sredinom trke Graham Hill je izvanrednom vožnjom skoro dostigao vodećeg Stewarta, ali je kasnije bio primoran da odustane zbog kvara. Njegova odlična voznja je nagrađena aplauzom od strane gledalaca dok se polako vozio stazom do boksa. Ipak, glavni konkurent Stewart-u bio je Rindt. Zahvaljujući pomoći Beltoise-a Stewart je pobedio Rindt-a za treptaj oka.

Bio sam na VN Austrije kada je Lotus Ford 49 vozio svoju poslednju VN. Bila je to debitantska godina za Emerson Fittipaldi-ja. Bio je treći vozač u ekipi Gold Leaf Team Lotus kako je bio zvaničan naziv ekipe. Zbog toga je vozio, tada već, zastareli Lotus Ford 49 C. Jochen Rindt i John Miles su bili broj jedan i dva i vozili su novi Lotus Ford 72. Na treningu je bio šesnaesti od dvadesetičetiri vozača, a trku je završio kao petnaesti. Bila je to jedna prosečna vožnja. Ali, obećavajuća.

Za trku je bio prijavljen i Graham Hill sa Lotus Ford-om 49 B kao vozač poznatog privatnog tima Brooke Bond Oxo Racing with R.R.C. Rob Walker. Vlasnik tima Rob Walker je te godine već odavno bio naručio novi model Lotus-a, ali on nikako da bude gotov. Možda se zbog toga i Graham Hill nije pojavio na startu trke.


Poslednje bodove na VN za Lotus Ford 49 osvojio je Emerson Fittipaldi. On je na VN Nemačke, osmoj trci te godine, osvojio četvrto mesto i dobio tri boda. Lotus Ford 49 je vožen u periodu od 1967. do 1970. i pobedio je na dvanaest VN. Njegov naslednik, Lotus Ford 72, biće takođe revolucionaran, još uspešniji i još dugovečniji. Ali, to je već neka druga priča.


Svetski prvaci vozači Lotus Ford-a 49:
1968. Graham Hill
1970. Jochen Rindt (Lotus Ford 49 i Lotus Ford 72)


VN pobede Lotus Ford-a 49:
1967.:
VN Holandije Jim Clark - Team Lotus
VN Velike Britanija Jim Clark - Team Lotus
VN SAD Jim Clark - Team Lotus
VN Meksika Jim Clark - Team Lotus

1968.:
VN Juzne Afrike Jim Clark - Team Lotus
VN Spanije Graham Hill - Gold Leaf Team Lotus
VN Monaka Graham Hill - Gold Leaf Team Lotus
VN Velike Britanije Joseph Siffert - Rob Walker – Jack Durlacher Racing Team
VN Meksika Graham Hill - Gold Leaf Team Lotus

1969.:
VN Monaka Graham Hill - Gold Leaf Team Lotus
VN SAD Jochen Rindt - Gold Leaf Team Lotus

1970.:
VN Monaka Jochen Rindt - Gold Leaf Team Lotus


Video: tribute to Lotus 49