Gospodin Ljubomir Ivanović nam je podario izvanrednu kolumnu u kojoj se vrlo opisno priseća ove, nedavno nastradale, auto legende. Kroz prizmu posmatrača iz neposredne blizine dobijamo i sliku o tome kakva je  Formula 1 bila početkom 70-ih.  Sve je propraćeno autorskim slikama koje je gospodin Ivanović zabeležio na licu mesta.

Prvi put sam Clay Regazzoni-a uživo gledao 1970. godine, na VN Austrije, u Zeltweg-u. Bila je to njegova prva, nekompletna, sezona u formuli 1. Imao je tada 31 godinu, prilično za debitanta. Te godine je Ferrari probao sa Ignazi-em Giunti-em i Clay Regazzoni-em kao vozačima broj 2. Broj 1 je bio tada neprikosnoveni Jackie Ickx. Kako je sezona odmicala Ferrari 312 B je bio sve pouzdaniji. Na predhodnoj trci, VN Nemačke u Hockenheim-u, Jochen Rindt u Lotus Ford-u 72 je tesno pobedio. Bila je to njegova poslednja GP pobeda.
 

U Austriji Ferrari je startovao sa tri bolida, Ickx, Regazzoni i Giunti. U toku trke Giunti je imao nekih tehničkih problema, ali su ostala dva bolida funkcionisala odlično. U prvom krugu Regazzoni je i vodio. Ferrari je došao do prve, dvostruke, GP pobede te sezone.

(na www.youtube.com postoji izvanredan materijal sa ove trke)

Masa oduševljenih italijanskih navijača je preskočila ogradu u Zeltweg-u i pista je bila zakrčena. U toj masi sam se nalazio i ja. Ferrarijev boks je začas bio potpuno ispražnjen. Svako je nosio po neku uspomenu za sebe. Ja se tu nisam baš najbolje snašao. Ferrarijevi bolidi su se sa mukom probijali kroz gužvu. Probio sam se do f1 bolida. Iz auspuha je izlazio gusti crni dim i sve nas gušio, jer su motori radili na niskom broju obrtaja. Oduševljenje Ferrarijevih navijača je bilo neviđeno. Ickx i Regazzoni su bili na ramenima navijača. Sa osvojenim drugim mestom Clay Regazzoni se probio u elitu f1 vozača.

Na sledeću, VN Italije u Monci nisam otišao svojom greškom. Na toj tragičnoj trci Clay Regazzoni je postigao svoju prvu GP pobedu. Prva pobeda u prvoj sezoni. Do kraja te sezone Ferrari je bio skoro nepobediv i Clay Regazzoni je osvojio još dva druga mesta.

Na VN Meksika, poslednjoj trci 1970. godine, na kojoj je imao i pol poziciju, Clay Regazzoni je bio poslednji vozač formule 1 koji je nosio stari tip kacige, sa naočarima i maramom preko usta. Ali, 1974. je bio prvi vozač formule 1 koji je imao svoju liniju dizajna integralne kacige, dizajna koji je nosio njegovo ime.

Te 1970. godine je Clay Regazzoni bio i prvak u formuli 2 vozeći za još jednu čuvenu italijansku marku, Tecno.

Još nekoliko puta sam gledao Clay Regazzoni-a uživo, kako na pisti tako i na parkingu, uvek u Austriji. Gledao sam ga i 1971. na “1000km Austrije”. Nakon tragedije na početku sezone u Buenos Aires-u Ferrari je za nastavak i dalji razvoj Ferrarija 312P angažovao svoje vozače Jackie Ickx-a i Clay Regazzoni-a. Na treningu su imali nekih problema sa motorom, pa su Ferrarijevi mehaničari dugo u noć radili na sređivanju stvari. Zeltveg je te noći odjekivao od buke Ferrarijevog motora. U Austriji im se ukazala prilika da pobede neprikosnoveni, predhodne i te godine, Porsche 917. Pred kraj trke su vodili. Kada je došao red na Clay Regazzoni-a, on je po kiši izleteo sa piste i oštetio auto. Šansa za pobedu je izgubljena.
 
 
Godine 1974. Clay Regazzoni je bio na promotivnoj turneji u Jugoslaviji. 20. marta 1974. bio je gost Beograda. Organizovana je konferencija na kojoj je odgovarao na pitanja posetilaca. Moje pitanje za njega je bilo konkretno - koliko motora u toku sezone "potroši" vozač formule 1. Njegov odgovor je bio uopšten - o značaju motora za pobedu u formuli 1. Nakon konferencije davao je autograme. Iako sam i ranije već uzeo njegov autogram iskoristio sam i ovu priliku.
 

Potpisao mi se sa "Clay Regazzoni". Zamolio sam ga da mi se potpiše sa punim imenom i prezimenom. Tada se potpisao sa "Gianclaudio Giuzeppe Regazzoni”.

Čini mi se da je njegova najbriljantnija pobeda bila 1973. u GT šampionatu Evrope. Porsche 911 je bio neprikosnoven. De Tomaso Pantera je igrala sporednu ulogu. Sve do jednog vikenda kada se kao gost za volanom Pantere nije pojavio Clay Regazzoni. U izvanrednom stilu dobio je obe trke koje su se tog dana vozile.

Najbolje godine su mu bile u Ferrariju, gde je bio broj 2 vozač. On je to po kvalitetu i bio, iza Ickx-a i Lauda-e. Čini mi se da je on bio jedini vozač broj 2 u ekipi Ferrari koji je bio popularniji kod italijanskih navijača od vozača broj 1, odnosno od Jackie Ickx-a i Niki Lauda-e.

Posle pobede Clay Regazzoni-a u Monci sa Ferrarijem 312 T 1975. godine, Niki Lauda se žalio da su italijanski navijači, ali i rukovodstvo Ferrarija, sa većim oduševljenjem proslavili tu pobedu nego njegovu osvojenu titulu svetskog prvaka koju je on na toj istoj trci obezbedio trećim mestom.


Sezonu 1973. u BRM-u je počeo briljantno, pol pozicijom i vođstvom. Ali te godine BRM P 160 E nije bio najkonkurentnija formula. Vreme BRM-a je prolazilo. 1979. u Williams-u je bila odlična. Vozeći Williams FW 07, nakon odustajanja vodećeg Alan Jones-a na polovini trke, pobedio je na VN Velike Britanije. Bila je to prva pobeda Williams-a. Vreme Williams-a je tek dolazilo.

I na poslednjoj VN u SAD 1980. je bio solidan, četvrti, do udesa. Njegova formula Ensign 180 nije bila najkonkurentnija, ali su to bila srećna vremena za formulu 1 kada je svako mogao da kupi Ford (Cosworth) motor i bude donekle konkurentan. Naravno, on je bio i raniji pobednik ove trke. Lom papučice kočnice je zaista bio neviđeni peh.

70-ih godina formula 1 bila je potpuno drugačija od današnje. I pista Zeltweg se tih godina polako razvijala. Svake godine je bilo sve teže ući u parc ferme. Mogli ste da uđete ako kupite kartu ili preskočite žičanu ogradu ili skočite na pistu pa preko terase iznad boksova skočite u gomilu. Ljubitelji formule 1 su kampovali na livadama oko piste, među kravama koje su mirno pasle ne obazirući se na buku motora. Treninzi su se vozili u četvrtak, petak i subotu. U ograđenom prostoru (parc ferme) su se vršile intervencije na formulama (ne kao danas u boksovima). Svuda je vladala gužva. Mehaničari, vlasnici timova, konstruktori, vozači i navijači. Do svih njih pristup je bio mnogo lakši nego danas. Mogli ste da se fotografišete sa njima, da uzmete autograme, propagandni materijal, nalepnice i po neku sitnicu za uspomenu.


Ferrari je bio klasa za sebe. Njihova mesta u boksovima su bila nešto posebno, njihovi kamioni za prevoz bolida nešto posebno, njihovi motor-home-ovi nešto posebno u odnosu na ostale ekipe. Oko njihovih formula je uvek bila najveća gužva, a Clay Regazzoni uvek u središtu najveće gužve. Italijani su prosto bili ludi za Jackie Ickx-om i Clay Regazzoni-em.

Početak 70-ih su bile teške godine za Ferrari. Snažan motor nije bio uvek pouzdan, eksperimentisalo se sa zadnjim vešanjem. Samo po neka pobeda. To za navijače nije bilo dovoljno. Stalno se očekivalo da Ferrari proradi. Bez obzira na to entuzijazam i strpljenje italijanskih navijača je bilo bezgranično.

Ali 1973. Clay Regazzoni je izgubio strpljenje. Sledeće godine se ipak vratio. Jackie Ickx nije bio te sreće. Napustio je Ferrari 1974. kada je on konačno proradio, ali onda se pojavila i nova zvezda, Niki Lauda. Za njega više nije bilo mesta u Ferrari-u.

Clay Regazzoni je bio izuzetna pojava u formuli 1. Uvek solidan kao vozač. Uvek okružen navijačima, uvek dobro raspoložen, sa osmehom i čuvenim brkovima. Nezaboravna je njegova novogodišnja igra na italijanskoj TV RAI sa njihovom tadašnjom voditeljskom zvezdom Raffaela-om Cara.