Retki su rekordi koji nisu u vlasništu Schumacher-a, ali ipak postoje. Ne mislim tu na činjenicu da Nemac ne može biti najmlađi pobednik trke ili najmlađi šampion, već na one rekorde kojima se i oni koji ih drže ne ponose. Neke od tih rekorda Schumacher može dostići, ali gotovo je izvesno da se to neće dogoditi. Razni rekordi, koji samo ljudima koji su dokoni mogu pasti na pamet, će biti obrađeni, a među njihovim vlasnicima su: Juan Manuel Fangio, Nino Farina, Luca Badoer, Andrea de Cesaris...

Andrea de Cesaris – 0/214

Italijanski vozač, rođen 31.05.1959.-e u Rimu, je verovatno predvodnik grupe rekordera o kojima pišem, njega je njegov rekord proslavio. A o čemu se u stvari radi, de Cesaris iza sebe ima 214 f1 trka i ni jednu pobedu. Na postavljanju i poboljšavanju tog rekorda Italijan je radio 15 godina (1980.-1994.), vozeći za dosta timova, uglavnom nekonkurentih, ali imao je i prilike za pobedu. Pet podijuma, pol pozicija (Long Beach – 1982.) i najbrži krug (Spa-Francorchamps – 1983.) govore da de Cesaris nije bio loš vozač, ali njegov nadimak Andrea de Crasheris može navesti i na drugačiji zaključak. No zapitajte se ko bi mogao bolje od njega u ekipama kao što su: Minardi, Dallara, Rial, Sauber..., ali činjenica da nije uspeo da pobedi ni u bolidima: McLaren-a, Alfa Romeo-a... opet dovodi u sumnju vozačke sposobnosti Italijana. Ovaj rekord i nije tako loš, ako to posmatramo na način Murray-a Walker-a, koji je za de Cesarisa rekao da je pobedio na više trka od bilo koga drugog bez pobede na nekoj od trka.

Luca Badoer – 0/56.

56 trka bez osvojenog boda je rekord u vlasništu Italijana rođenog 25.01.1971.-e. BMS Scuderia Italia (1993.), Minardi (1995. i 1999.) i Forti Corse (1996.) sigurno nisu ekipe u kojima je Badoer mogao da zabeleži ozbiljne rezultate, ali je Italijan uprkos tome uspeo da zabeleži jedno sedmo i tri osma mesta čime je dokazao svoj talenat. Mnogo dužu karijeru Badoer ima kao test vozač, prvo je tu ulogu obavljao u Minardi-u (1994, 1997.), a zatim u Ferrari-u (1998, 2000-2006). Životnu šansu da popravi statistiku u f1 karijeri Italijan je mogao imati 1999.-e (nakon povrede M. Schumacher-a), ali je tada Badoer bio u Minardi-u, a Ferrari je kao vozača angažovao Salo-a, no imao je još jednu priliku iste godine sa Minardi-em na VN Evrope. Na toj čudnoj kišnoj trci pobedio je Herbert u Stewart-u, a Badoer je posle 53 kruga morao da odustane, a nalazio se na fantastičnoj četvrtoj poziciji. Njegovo odustajanje iskoristio je njegov timski kolega Marc Gene, koji je trku završio na šestom mestu. Spletom čudnih okolnosti (Schumacher ode, Raikkonen ne dođe...) može da se desi da sledeće sezone sedne u bolid Ferrari-a no to je skoro neverovatno. Većina mladih test vozača ga koriste kao primer šta ne žele da postanu.

Gabriele Tarquini – 40/78

Italijanski vozač, rođen 02.03.1962.-e, vozio je u pogrešno vreme. Tarquini nije uspeo da se kvalifikuje za trku čak 40 puta, pa je od 78 velikih nagrada na kojima je učestvovao, zapravo učestvovao na svega 38. Da je kojim slučajem vozio u današnje vreme ovaj rekord nikada ne bi postavio. U svojoj sedmogodišnjoj karijeri (1987. – 1992, 1995.) zabeležio je svega jedan bod (Meksiko – 1989.). Opet se nameće pitanje vozačkih kvaliteta vozača, ali zapitajte se da li je sa timovima kao što su: Osella, Coloni, Fondmetal... mogao više.

Stefan Bellof – 11/22

Biti diskvalifikovan na polovini trka na kojima si učestvovao je zaista svojevrstan poduhvat, koji je pošao za rukom Nemačkom vozaču, rođenom 20.11.1957.-e. No greška nije njegova, već njegovog tima (Tyrrell-a). Bellof nije imao vremena da se dokaže u formuli 1, obzirom da je na trci 1000km Spa izgubio život sa nepunih 28 godina, a ni Tyrrell nije bio tim koji je davao veliku mogućnost za dokazivanje. U svojoj kratkoj f1 karijeri zabeležio je četvrto i šesto mesto. Bellof je bio idol sadašnjem idolu mnogih M. Schumacher-u.

Luigi Fagioli – 53g 0m 22d

Mislite li da su neki vozači koji trenutno voze stari, e pa posle razjašnjenja ovog rekorda ćete biti u dilemi. Italijanski vozač, Luigi Fagioli rođen je 09.06.1898.-e, a pobedu u formuli 1 je zabeležio 01.07.1951.-e, dakle pobedu na VN Francuske je ostvario u svojoj 53-ećoj godini. Zvuči neverovatno, ali uz napomenu da su tada mnogi vozači bili stariji nego što su sadašnji (uglavnom su na početku vozili predratni vozači) i da je pobedu podelio sa Fangio-om, kome je pozajmio bolid, stvar postaje jasnija. Pored činjenice da je najstariji pobednik trke, još jedan podatak govori o talentu ovog vozača, od 7 trka na kojima je učestvovao 6 puta je bio na podijumu, nije ni čudo što ga smatraju jednim od najvećih italijanskih vozača, pomenuću da je i 6 puta pobedio na predratnim trkama f1. Duga karijera ovog Italijana prekinuta je udesom na trci sportskih automobila u Monaku 1952.-e, posle kog je preminuo.

Juan Manuel Fangio – 46

Argentinski vozač, rođen 24.06.1911.-e, je jedan od mnoštva predratnih vozača koji su nastupali u f1, ali i pored toga što je debitovao u f1 sa nepunih 39 godina ostavio je dubok trag u modernoj f1. Pet titula svetskog šampiona u vremenu Ascari-a, Moss-a, Farina-e... je vrhunac i rekord koji je godinama bio u njegovom vlasništvu. No ima tu još rekorda koji su u njegovom vlasništvu. 1957.-e Fangio je osvojio titulu u 46.-oj godini, ovaj rekord se ne menja već skoro 50 godina, a trenutno nema bojazni da će ga neko ugroziti. U svojoj 46.-oj godini Fangio je postao i najstariji vozač koji je zabeležio najbrži krug. Legendarni vozač formule 1 završio je karijeru nakon VN Francuske 1958.-e. Na toj trci je Fangio osvojio četvrto mesto, što i nije poražavajuće, ali postajala je mogućnost da završi sa krugom zaostatka, ali ga prvoplasirani Mike Hawthorn iz poštovanja nije želeo obići, posle trke Fangio je izašao iz bolida i rekao da je gotovo. Ali dugo nakon njegovog povlačenja njegovi rekordi su opstajali, a zapitajmo se i danas da li je on još uvek vlasnik nekih rekorda jer 5 titula, 24 pobede, 29 pol pozicija, 31 podijum u 51 trci nije isto što i brojevi koji stoje kraj današnjih rekorda.

Louis Alexandre Chiron – 55g 9m 19d

Francuski vozač rođen u Monaku 03.08.1899.-e pobedio je na 14 velikih nagrada (prvi put 1928, a poslednji put 1949.). Početkom novog doba formule 1 počeo je i novi deo Chiron-ove karijere. Učestvovao je na prvoj trci moderne formule 1, ali je bio prinuđen da odustane, već na sledećoj trci u Monaku osvaja treće mesto i to mu je ujedno najveći uspeh u novoj eri f1. I Pored toga što je u 51.-oj godini bio na podijumu, nije to razlog zašto se iskusni vozač našao u ovoj kolumni. Sa skoro 56 godina Chiron je najstariji starter, ali ne samo što je bio starter na VN Monaka 1955.-e već je na trci bio na šestom mestu. Pokušao je ponovo da se kvalifikuje za VN Monaka 1958.-e u svojoj 59-oj godini. Slavni francuski vozač poznat kao perfekcionista umro je u svojoj 80-oj godini u Monaku. U čast ovog uspešnog vozača podignut je spomenik u njegovom gradu.


Kao što ste i sami videli neki rekordi su posledica nekonkurentnih bolida, a neki velikog priliva starijih vozača posle drugog svetskog rata. Ova kolumna je imala za cilj da podseti na neke velike vozače koji jednostavno nisu imali priliku ili su je kasno dobili, verovatno delite moje mišljenje da je većina pomenutih vozača imala izuzetne vozačke sposobnosti. Pa za kraj nam ostaje da zaključimo da je nekada talenat značio dosta, ali su ljudi kasno dobijali šansu, a danas kada vozači dobijaju šansu na vreme talenat ne vredi bez automobila. A da za kraj zaboravih još jedan cilj ove koumne, a to je da se dokaže da Schumacher ne poseduje sve rekorde, ali se nadam da neke neće imati želju da obara.