Sezona 1984. u formuli 1 istorijska je po mnogo čemu. U bolidu Toleman sa slabašnim Hart-ovim motorom debitovao je, po mnogima najbolji vozač svih vremena, Ayrton Senna. Razlika između dvojice prvoplasiranih na kraju sezone iznosila je jedinstvenih 0.5 poena. Šampion na kraju te sezone nije imao niti jednu pol poziciju u 16 trka, dok je vozač Brebhem-a Nelson Piquet imao čak 9 polova, ali samo dve pobede i tek peto mesto na kraju sezone...

Hladni i proračunati Austrijanac Niki Lauda došao je u McLaren 1982.godine, da posle dvogodišnje pauze pokuša da povrati titulu. Znao je da za sezonu 1984. McLaren sprema saradnju sa Porsche-om o isporuci moćnih turbo TAG agregata, koji će biti dominantni u velikom cirkusu. Niki je računao na sve osim na jedno - da će mu rival u istom bolidu biti mali, opasni Francuz, Alain Prost i da će učiniti sve da, posle nesrećno izgubljene titule u Renou prethodne sezone, stigne do trona u novom timu. Ron Dennis je tada prvi put imao dva pretendenta na titulu u timu, što će kasnije ponoviti dovođenjem Ayrton-a Senna-e, David-a Coulthard-a i Juan Pablo-a Montoya-e.

Sezona je počela očekivano. Dominaciju McLarena otvorio je Prost pobedom na trci u Brazilu. McLareni su slavili 5 puta u prvih 6 trka, doduše uz male probleme sa motorom i elektrikom. To je uzrokovalo da u naredne 3 trke zajedno uzmu samo 13 poena i pruže priliku konkurentima da se približe. Kao da je ova pauza u dobrim rezultatima još više podstakla Dennis-a i njegove vozače, pa su tako odlučili da u drugom delu sezone ne pruže ni minimum prilike konkurenciji. Prost i Lauda dobili su 7 trka za redom, do samog kraja sezone i moćno osvojili konstruktorski trofej. Smenjujući se na pobedničkim postoljima, njih dvojica doveli su borbu za titulu vozača do, do tada neviđenog scenarija. Naime, pred posledjnu trku Lauda je imao 3.5 boda više i bilo mu je potrebno drugo mesto da osigura titulu, u slučaju da Prost pobedi. Ta poslednja trka u Estorilu bila je zaista interesantna. Prost je bio na drugom, a Lauda čak na jedanaestom mestu na startu. Pošto je od Rosberga preuzeo vođstvo u devetom krugu, Prost ga do kraja nije ispuštao. Nadao se da neće videti u retrovizoru svog crveno-belog “blizanca” i da će titula završiti u njegovim rukama. Za Laudu je trka bila sasvim drugačija. On je morao da se izbori sa gomilom formula ispred sebe, da pokuša da nekako dođe do druge pozicije. Prestizao je vozače, jednog za drugim (doduše neki su i odustajali) i kada je pomislio da je došao do “magičnog” broja 2, javili su mu da je treći, 25sec. iza Mansell-a. To ga je deprimiralo, jer je teško bilo očekivati da će ga stići i prestići do kraja. Ipak, sreća mu se osmehnula u 52. krugu. Mansell-u su otkazale kočnice i morao je da odustane. Lauda je rutinski, mirno, kako je samo on umeo, priveo trku kraju i osvojio drugo mesto.
Bilans sezone: Lauda 72 boda, Prost 71.5! Kako pola boda? I gde je ta pirova pobeda?

Oni koji su pomislili da je ova pobeda na zadnjoj trci ustvari pirova pobeda Alena Prosta, prevarili su se. Ona se desila mnogo ranije, već na 6. trci u sezoni u kneževni Monako.
Šta se tamo zapravo desilo? Zbog jake kiše, trka je prekinuta u 32. krugu pri vođstvu Alena Prosta. Dodeljeno je upola manje bodova vozačima jer je odveženo manje od pola trke. Prost je tako dobio 4.5, Senna 3, a Arnoux 2 boda. Na trci, Prostu se rapidno približavao Senna, koji je obilazivši vozače drastično smanjivao razliku. Sigurno bi obišao Francuza i ostvario svoju prvu pobedu u velikom stilu. Međutim neko je Prostu možda hteo da pokloni pobedu, ne sluteći pri tom da mu čini medveđu uslugu.

Veliko je pitanje da li je trka morala da se prekine? I da li je morala baš tada da se prekine?
Da je potrajala još desetak krugova, Senna bi obišao Prost-a, uzeo 9 poena, a Prost 6.To bi mu donelo prevagu i titulu na kraju sezone.
Paradoks koji kroji samo formula 1: pobeda ga koštala titule! Ipak, Prost-u ni sreća ni titule nisu nedostajale u daljoj karijeri, pa mu verovatno ovaj detalj i ne smeta toliko!