U formuli 1 je bilo dosta vozača, koji su se takmičili u više kategorija, ali jedan od vozača se istakao uspešnom vožnjom u gotovo svim kategorijama. Taj veliki vozač je, pored formule 1, vozio i formulu 2 i 3, brdske trke, relije... Tokom karijere je odvezao 495 trka u 84 tipa automobila, završio je ukupno 366 trka, a na 222 zabeležio pobedu. Iako je i u f1 beležio izvanredne rezultate (16 pobeda, 16 pol pozicija, 19 najbržih krugova tokom 67 trka, što je za prvu deceniju f1 bilo više nego uspešno) nikada nije postao šampion, više puta je bio blizu, ali sreća mu se nikada nije osmehnula. Lista najboljih vozača je naravno popunjena imenima vozača koji su osvajali šampionat, ali mislim da bi na toj listi Stirling Moss bio, po svojim kvalitetima, iznad mnogih.

Stirling Moss je rođen 17.09.1929. u West Kensingtonu (Engleska). Prva vozačka iskustva stiče 1947, takmičeći se u formuli 3 (zabeležio je 11 pobeda na 15 trka). Dobru vožnju nastavlja i dalje, a 1950. osvaja Tourist Trophy i titulu britanskog šampiona formule 2.

Iako je nekoliko puta, pre ulaska u f1, vozio Ferrarijev bolid, 1951. je debitovao na VN Švajcarske, vozeći za HWM, pri čemu je zabeležio osmo mesto. I naredne dve godine provodi u Britanskim timovima (HWM, ERA, Connaught Engineering, Cooper), te godine nisu bile uspešne (6 odustajanja na 9 trka).

Prelaskom u Maserati 1954. počeo je uspešniji deo njegove karijere. Te godine je zabeležio treće mesto na VN Belgije. Četiri boda sa ove trke je, uz 0.14 sa VN V. Britanije bilo dovoljno za 14. mesto u generalnom plasmanu vozača. Talenat je dokazao i na VN Italije na kojoj je pretekao Fangioa i Ascaria, ali je njegov Maserati imao kvar.

Prvu pobedu i pol poziciju u karijeri Moss beleži 1955. na VN V. Britanije, vozeći Mercedes. Zabeležio je i dva druga mesta (VN Holandije, VN Belgije). Osvojena 23 boda su mu bila dovoljna za vice-šampionsku titulu, naravno šampion je bio njegov timski kolega Juan Manuel Fangio. Moss je te godine osvojio Tourist Trophy i pobedio na Mille Miglia.

Obzirom da se zbog tragedije na Le Mansu, Mercedes povukao, Moss se 1956. vratio u Maserati, zabeležio je pobede u Monaku i Italiji i drugo mesto u Nemačkoj. Na kraju je ponovo završio kao vice-šampion, iza Fangioa kao šampiona.

Želja da nastupa u konkurentnom britanskom automobilu mu se ostvarila 1957, kada je prešao u Vanwall. Zabeležio je tri pobede, ali to nije bilo dovoljno da se nađe ispred legendarnog Fangioa, pa je sezonu ponovo završio kao vice-šampion.

1958. beleži četiri pobede i jedno drugo mesto (na ostalim trkama je odustao), i opet završava kao vice-šampion. Iako je i prethodnih godina bio blizu osvajanja šampionske titule, ove godine je bio najbliži, razlika između njega i Hawthorna je bila svega jedan bod. Moss se vrlo lako mogao naći ispred Hawthorna, bilo je potrebno samo da ne brani dotičnog kada su ga sudije diskvalifokavale na VN Portugala (Hawthorn je na toj trci posle izletanja startovao u suprotnom smeru, ali se Moss setio da je to bilo van staze, a to ne podleže pravilima. Moss je na ovoj trci zabeležio 8 bodova a Hawthorn 7, da je Hawthorn diskvalifikovan Moss bi bio šampion).

Narednih godina je Moss beležio uglavnom pobede i odustajanja uz po koje drugo mesto, sve tri naredne godine je bio treći u generalnom plasmanu.

1962. Moss završava svoju karijeru stravičnom nesrećom, čiji je uzrok i dalje misterija. Trka je za Mossa počela dobro, poveo je, ali je ubrzo imao problema sa menjačem, tri kruga je proveo u boksu. Graham Hill je preuzeo vodstvo, a Moss je iz kruga u krug vozio sve brže. Kada se našao iza Hilla (koji je imao prednost od nekoliko krugova), delovalo je da je Hill (kome je pokazana plava zastava) ostavio slobodan deo staze kako bi propustio Mossa. Moss je krenuo u preticanje i ispred sebe ugledao Hillov automobil, nakon čega je izleteo sa staze. Mossa su iz bolida izvukli posle 30 minuta. Nakon nesreće Moss je izgubio pamćenje (koje mu se kasnije vratilo, ali se i dalje ne seća nesreće), a usled povreda je neko vreme bio paralizovan (kasnije se potpuno oporavio).

Uzrok nesreće još uvek nije poznat, tragovi kočenja ne postoje, a Moss nije izgubio svest posle nesreće. Hill i Moss tvrde da su videli varnice na Mossovom automobilu pre izletanja, ali se ne zna odakle one potiču, jer je na bolidu sve bilo ispravno.

Posle oporavka Moss je pokušao ponovo da vozi, ali je posle svega nekoliko krugova shvatio da je to kraj njegove karijere. Posle 18 godina od nesreće vozio je Audi u Britanskom prvenstvu turističkih automobila, tim kratkim vraćanjem trkama Moss je i formalno završio karijeru.

Od 33 trke, koje je završio, na 30 trka je uspeo da uđe među prvih šest (I-16,II-5,III-3,IV-3,V-2,VI-1). Tokom karijere u f1 (67 trka) zabeležio je 16 pol pozicija, 19 najbržih krugova, 1181 krug u vodstvu, 4 vice-šampionske titule (Biti drugi, kada je Fangio prvi, ni u kom slučaju nije neuspeh) i tri treća mesta u generalnom plasmanu. Uporedio sam statistički Mossa sa svim šampionima i dobio ovakve tabele:

http://www.automototrke.net/amt/images/stories/upload/kolumne/moss-t1.jpg
http://www.automototrke.net/amt/images/stories/upload/kolumne/moss-t2.jpg