Ovom kolumnom ću pokušati da vam predstavim karijeru jednog od najboljih vozača, Michael-a Schumacher-a, sedmostrukog svetskog šampiona, rođenog 3. januara 1969. u Nemačkoj. Tekst obrađuje samo najvažnije detalje, jer bi obrađivanje ostalih pretvorilo ovu kolumnu u roman. Ako pročitate tekst možete saznati (ili se podsetiti) stvari o Schumacheru kao što su: kako je dospeo u f1, koje rekorde poseduje, koji su to vrhunski rezultati koje je postigao, kakav je van staze... Dakle mnogo toga o nemačkom vozaču na stazi i pomalo o njemu van staze. U svakom slučaju ovaj tekst nema cilj da vas natera da ga volite, ali bi trebalo da vas primora da ga poštujete, ako još niste počeli.

Učešće u „nižerazrednim“ serijama
Važno pomena su 1. i 3. mesto u Nemačkoj formuli 3, 1. mesto u formuli Koenig i vožnja sportskih automobila za Mercedesov juniorski tim. Karijeru je započeo 1984. godine vozeći karting, ali prvi ozbiljniji pomak čini 1987. kada počinje da se takmiči u formuli Koenig.




Ulazak u formulu 1
To je bio splet srećnih okolnosti. Posle trke za VN V. Britanije Jordanov vozač Bertrand Gachot osuđen je na zatvorsku kaznu zbog svađe sa vozačem taksija. Jordanu, koji je ostao bez vozača, Mercedes je ponudio svog mladog vozača. Naravno, pošto se svi sećamo koliko Eddie voli novac, Schumacher je imao obezbeđeno učešće u trci za VN Belgije, pri tom je u kvalifikacijama imao 7. vreme. Posle ove trke, uvidevši kolikim talentom raspolaže, Benneton je doveo mladog Nemca, na taj način je Schumacher verovatno postao i rekoder po najbržem prelasku u konkurentan bolid.

Početne godine u formuli 1
Najkraće rečeno veoma uspešne, u svojoj četvrtoj sezoni ('94.) osvaja šampionat, a isto ponavlja i naredne godine. U prve tri sezone beleži solidne rezultate ('91. - 12 mesto, '92. - 3 mesto, '93. – 4 mesto). Prvu pobedu beleži '92., ali tek '94. koristi svoj potencijal kada beleži 8 pobeda i 6 pol pozicija.





Sušni period
U Ferrari 1996. iz Bennetona nije prešao samo Schumacher, već i nekoliko ljudi sa kojima je pomenuti vozač imao dobru saradnju. Iako je Ferrari '96. bio drugi, Williams je u toj sezoni dominirao, a Schumacher je uspeo da zabeleži samo 3 pobede i uknjiži 3. mesto u generalnom plasmanu. Sledeće sezone ostvaruje 5 pobeda, ali ne uspeva da osvoji šampionat. Sa 6 pobeda 1998. ponovo ne uspeva da osvoji šampionat, naredne sezone je zbog povrede bio sprečen da se uopšte i bori za šampionsku titulu.

FIA, Schumacherov saveznik ili neprijatelj
Ne treba dugo pratiti formulu 1 pa shvatiti da se mnogo puta može citirati Kalimero, ali nepravda koju je činio sedmostruki šampion često je ostajala nekažnjena ili preblago (gotovo smešno) kažnjena. Primeri su mnogobrojni, a najpoznatiji su nepoštovanje crne zastave i sudar sa Villeneuve-om. Na trci za VN Velike Britanije Schumacher u krugu za zagrevanje pretiče Hill-a, zbog toga dobija stop&go kaznu, ali neodrađuje kaznu pa mu ističu crnu zastavu, nakon toga ljudi iz Benneton-a vrše pritisak na sudije pa Schumacher odrađuje stop&go kaznu i nastavlja trku. Nakon ovoga FIA kažnjava Schumacher-a sa dve trke neučestvovanja i oduzimanjem bodova postignutih na VN V. Britanije. Posle, malo je reći, nesportskog (bolji termin je podmuklog) poteza na VN Evrope 1997. kada je namerno udario Villeneuve-a, Schumacheru je oduzeta druga pozicija u šampionatu. Mnogi će reći da su ove kazne preblage i to im je glavni argument za tezu da je FIA osetljiva prema Schumacher-u. Poslednjih godina se dešava obrt, FIA (i Ecclestone) pokušavaju na svaki način da formulu učine zanimljivijom, pa su Ferrari i Schumacher postali žrtve sopstvenih uspeha. O naklonosti FIA-e prema ekipama u kojima je vozio Schumacher takođe postoje dokazi, ali to sada nije tema.

VN Velike Britanije (Silverstone) 1999.
Schumacher je pokušao da kasnijim kočenjem obiđe Irvine-a, ali je zbog oštrog kočenja došlo do blokiranja točkova pa je Schumacher ispravio krivinu i udario u zaštitni zid. Pri tom udesu polomio je desnu nogu. Zbog povrede nije nastupao na 6 trka , a zamenjivao ga je Mika Salo (mada je kao kanditat za zamenu figurirao i Alesi). Na poslednje 2 trke Schumacher praktično postaje 2. vozač i pokušava da pomogne Irvineu da se dokopa šampionske titule. Irvine, naravno, nije postao šampion (Hakkinen je na kraju imao 2 boda više), ali je Schumacher pomogao ekipi da posle 16 godina ponovo osvoji titulu u konkurenciji konstruktora (Salo je za 6 trka uspeo da sakupi 10 bodova, a Schumacher je za poslednje 2 trke sakupio 12 bodova, ako se setimo da je prednost Ferrarija na kraju iznosila samo 4 boda, uticaj Schumachera postaje jasan).

Zlatna era
Period od 2000. do kraja 2004. svakako za Schumachera predstavlja najbolji period u životu. U tom vremenskom intervalu je uspeo da obori većinu rekorda, između ostalih i onaj koji je dugo držao Fangio, i ne samo što ga je dosegao već ga je i oborio, jer je osvojio 7 titula, od toga 5 uzastopno. U tom periodu je Ferrari dominirao, a dominacija se najbolje oslikala na sezone 2002. i 2004., kada je Schumacher bio nedostižan. Za uspeh je pored moćnog Ferrarija naravno zaslužan i Barrichello.

Michael i timske kolege
Pomiriti se sa ulogom drugog vozača nije lako, zato je uvek bilo veoma teško voziti sa Schumacher-om. Privilegiju ili kaznu, zavisi kako gledamo na to, da voze sa ovim velikanom imali su: Andrea de Cesaris (1 trku), Nélson Piquet (5), Martin Brundle (16), Riccardo Patrese (16), Jos Verstappen (8 ), J.J. Lehto (4), Johnny Herbert (19), Eddie Irvine (59), Rubens Barrichello (104) i Felipe Massa (4). Najviše štete od pozicije drugog vozača je imao Barrichello, koji je toliko puta bio pri vrhu, ali nikad na vrhu (najupečatljiviji primeri su 2002. i 2004.). Rubens u početku nije prihvatao podređenu ulogu, ali se ubrzo smirio i po principu: “Bolje vrabac u ruci, nego golub na grani“ kupio ono što ostaje iza mnogo mu slavnijeg timskog kolege, na taj način je izgradio kakvu takvu f1 karijeru.

Gospodar rekorda
Obzirom da su Nemci veoma spretni sa pravljenjem novih (dužih) reči od već postojećih, ne bi me čudilo da su već sastavili reč „rekordoposednik“ i da tu reč kao titulu obavezno stavljaju ispred imena Michaela Schumachera. Ta nepostojaća kovanica bi najbolje opisala broj rekorda koje je legendarni Nemac uspeo da obori i poboljša. Među tim rekordima najznačajniji su: broj pobeda (85) i broj pol pozicija (66). Pomenuću još 40 drugih mesta, 144 podijuma, najviše pobeda i najbržih krugova u sezoni. Za malo više od godinu dana Schumacher će oboriti i rekord čiji je trenutni vlasnik Riccardo Patrese, radi se naravno o broju trka na kojima je učestvovao (Patrese 257, Schumacher 236).

Čekajući Godoa
Nakon promene pravila (mnogi će reći da je promena uperena protiv Ferrarija), dominacija slavne italijanske ekipe se okončala. Ekipu koja je klizila ka provaliji Schumacher je spasao svojim raskošnim talentom i iskustvom, pa je ekipa na kraju ipak ostvarila podnošljivu 3. poziciju. Želja za titulom ne jenjava, ali to liči na uzaludan posao koji veoma podseća na delo S. Beketa. Ferrari je postao žrtva najtrofejnijeg vozača, i neće ga se rešiti sve dok ovaj ne osvoji šampionat, ili sam uvidi da to nije moguće.

Profesionalizam
U svakom slučaju Schumacher ovu vrlinu ima, i to u velikoj količini. Svakodnevna briga o fizičkoj spremnosti je samo jedna u nizu stvari kojima se Schumacher posvećuje. U poslednje vreme, od kada Ferrari ne postiže zavidne rezultate, Schumacher je redovan na testovima. Ove sezone je bio među prvim vozačima koji su počeli da testiraju.

O humanitarnom radu
Schumacher daje velika novčana sredstva humanitarnim organizacijama, ali ja ga ovde nikako nisam mogao osloviti sa humani Nemac, jer mi ta pomoć koju on pruža deluje iznuđeno. Mnogi ljudi pomažu drugima, ali se o tome ne zna ništa, a za većinu Schumacherovih humanih poriva se zna, pa imam utisak da on to radi pokušavajući da sebe predstavi kao boljeg čoveka.

Senna kao motiv
Najednostavnije rečeno ono što danas za vozače predstavlja Schumacher, to za Schumachera predstavlja Senna. Prva titula mu je osporavana, često se pominje da on tu titulu ne bi ni osvojio da brazilski vozač nije poginuo te '94. Prvu titulu je Schumacher posvetio Senna-i, ali to mi baš i nije delovalo nešto iskreno. Ako pogledamo i druge situacije u kojima je Schumacher dostizao uspehe legendarnog Brazilca postaće jasno da mu je cilj da bude bolji od Senne, a to samo po sebi podrazumeva da želi da bude najbolji. A setimo se da je Nemac bio samo zamena za Brazilca (prelazak Senna-e u Ferrari je bio javna tajna). Da Schumacher pati od kompleksa niže vrednosti ne verujem, ali sam siguran da je upravo Senna njegova motivacija (barem je bio do VN San Marina kada je dodao još jedan rekord svojoj kolekkciji.)

Schumacher kao sav normalan svet
Mladen Jergović, koji je imao tu sreću da upozna ovog i mnoge druge vozače, ima teoriju da su arogancija i odbojnost samo neophodan štit koji se posle upoznavanja skida, za Schumachera bez tog štita kaže da je prijatan čovek, nalik nama običnim smrtnicima.

Schumacher kao tema je veoma inspirativan i ja sam u ovom tekstu verovatno izostavio mnoge detalje, ali sam često i kod onih koje sam pomenuo ostao nedorečen. Lični pečat je naravno prisutan, ali se nadam da moj subjektivizam nije previše uticao na kvalitet teksta. U svom višegodišnjem navijanju za Ferrari su se često smenjivali periodi kada volim Schumachera i kada sam ravnodušan. Kada je bio na vrhuncu nervirao me je, zato što zbog njega nije mogao da uzme titulu neki drugi vozač (konkretno Barrichello) iz tima za koji navijam, dog ga u poslednjem periodu volim zbog dostojanstvenog prihvatanja poraza (ovo inače nije njegova odlika). Bez obzira na trenutna osećanja uvek sam ga branio i braniću ga sve dok vozi za Ferrari, iako smatram da je on postao prepreka Ferrariju na putu ka titulama.