Proteklih dana svetom Formule 1 kruže glasine o nastavku karijere Huanpabla Montoje, kolumbijskog asa Meklaren-Mercedesa. Jedno je izvesno, popularni Monti dogodine neće voziti za Meklaren.
Razlozi za ovo su raznovrsni, ali se mogu svesti na jedno - Montoja nije uspeo da opravda visoka očekivanja. Da li to znači da se bliži kraj Montojine karijere? Da li će se on pridružiti nizu neostvarenih talenata koji su prošli kroz F1 tokom više od 5 decenija koliko se voze trke za Prvenstvo sveta? I tradicija je protiv njega, a za one sujeverne, tu je i Vilijamsova kletva.
Dobrodošli u zonu sumraka.

Bivši šampion američke CART formule (i to u svojoj debitantskoj sezoni, 1999.) i pobednik čuvene trke 500 milja Indijanopolisa (2000.), Huanpablo je svojevremeno dočekan u svetu F1 kao sigurni budući prvak sveta. Neosporan talenat, mentalitet pravog trkača i atraktivan stil vožnje su već tokom prve sezone u F1 (2001.) doneli Montoji mnoštvo fanova. No, bolid Vilijamsa nije bio na nivou da bi se mogao  ravnopravno suprotstaviti u to vreme neprikosnovenom Ferariju u rukama Mihaela Šumahera na vrhuncu svojih moći. Zato se Montoja odlučuje da od sezone 2005. pređe u Meklaren, tim u renoviranju nakon odlaska dvostrukog prvaka sveta Mike Hakinena u penziju. U Meklarenu nisu krili šampionske ambicije i polagali su puno nade u možda na papiru i najjaču vozačku postavu trenutno u F1 - uz Huanpabla tu je i supertalentovani Kimi Rajkonen. Ali, sudbina i Fernando Alonzo su odlučili drugačije.

2005. je bila frustrirajuća godina za Meklaren. Nepouzdanost Mercedesovog motora na početku sezone je omogućila Alonzu i Renou da stvore prednost koju su maestralno održavali do kraja uprkos tome što je Meklaren sa Rajkonenom za volanom bio očigledno brži tokom drugog dela sezone. Alonzo je pametnom vožnjom skupljao bodove i iskoristio svaku šansu koja mu se pružila i tako zasluženo postao najmlađi svetski prvak u istoriji F1. A gde je tu Montoja?

Od samog početka Montoja se nije snašao u novom bolidu. Žalio se na preupravljanje (tendenciju da rep bolida "beži" i prekomerno se zanosi u krivinama), dok su u Meklarenu imali zamerke na njegov nedostatak kondicije i višak kilograma. Posle strogo propisanog režima vežbi situacija se popravila, ali sve beše uzalud: nakon samo dve trke, Montoja se povređuje van staze (zvanično na tenisu, mada dobro obavešteni tvrde da je u pitanju bio pad sa motocikla) i prinuđen je da pauzira. Kad se vratio na stazu usledila je serija neverovatnih grešaka i pehova - prvo sudar na treningu u Monaku (i kazna), zatim diskvalifikacija u Montrealu, pa Mišelinov fijasko na trci za Veliku nagradu SAD, okretanja na stazi tokom kvalifikacija u Nemačkoj, Španiji, odustajanja u Francuskoj, Mađarskoj, Kini, sudari sa vozačima koji su zaostali za čitav krug... Doduše, nije baš sve bilo crno, tu su i pobede u Velikoj Britaniji, Italiji i Brazilu. Nažalost, to nije bilo dovoljno za Meklaren da obezbede makar onu utešnu titulu, u konkurenciji konstruktora, i mnogi su u Montoji i njegovoj nepouzdanosti videli glavnog krivca. Ubrzo je objavljeno da Montojin ugovor neće biti obnovljen nakon 2006. i da će umesto njega u Meklaren doći niko drugi do novokrunisani svetski šampion Fernando Alonzo.

Ni početak sezone 2006. nije doneo boljitak, posle prilično bledog izdanja na prve dve trke Montoja je u Australiji demonstrirao da još uvek ume da bude u centru pažnje, doduše neverovatnim brljotinama i greškama tokom cele trke i na kraju i odustajanjem. Teško da će mu na ovaj način uspeti da navede ljude iz Meklarena da se predomisle i produže mu ugovor.

Tako su počela spekulisanja gde bi Montoja mogao dogodine da nastavi karijeru, spominjan je Reno, Tojota, čak i Ferari, dok se u zadnje vreme najviše govori o Red Bulu i BMW Zauberu. Red Bul izgleda kao najrealnija opcija, Austrijanci ne kriju visoke ambicije ali za sada u samom timu ne izgleda da postoji puno entuzijazma za angažovanje temperamentnog Kolumbijca. Da li to znači da se bliži kraj Montojine karijere? Da li će se on pridružiti nizu neostvarenih talenata koji su prošli kroz F1 tokom više od 5 decenija koliko se voze trke za Prvenstvo sveta?

Prelaskom u tim iz sredine tabele Montoja bi praktično izgubio priliku da se, u sadašnjem odnosu snaga u F1, bori za titulu. F1 je timski sport u kome svaka komponenta - vozač, šasija, motor, gume, mehaničari i inženjeri, taktika za trke - mora besprekorno funkcionisati da bi se garantovao uspeh. Retki su slučajevi u istoriji da je vozač svojom veštinom uspeo da od osrednjeg bolida stvori nepobedivu mašinu, a čak i onda diskutabilno je da li Montoja spada u tako visoku klasu. I tradicija je protiv njega: 1998. Montoja je osvojio titulu u prvenstvu F3000 (tada predvorje F1, nekada znano kao F2, danas GP2) a do sada nijednom vozaču nije uspelo da nakon osvajanja te titule osvoji i onu "veliku", u F1. A ne radi se o nedostatku talenta, jer mnogi nesumnjivo vrhunski vozači su osvajali juniorsku titulu - Iks, Peterson, Lafit, Arnu, Alezi...

A za one sujeverne, tu je i Vilijamsova kletva. (Muzička ilustracija: tema iz Zone sumraka.)

Nijedan vozač koji je startovao makar u jednoj trci u Vilijamsovom bolidu nije uspeo da osvoji Prvenstvo sveta sa nekim drugim timom. Od preko 50 vozača koji su vozili za Vilijams od 1968. nijedan nije osvojio titulu nakon napuštanja tima. Ser Frenk Vilijams je stekao reputaciju nekoga ko se vrlo lako odriče usluga vozača koji su osvojili šampionat vozeći za njegov tim - neki veruju da je to zbog toga što je on svestan da nijedan vozač nakon odlaska iz Vilijamsa više neće biti konkurentan.

Da krenemo redom:

Alen Džouns, pobednik na 11 Velikih nagrada i prvi osvajač titule za Vilijams, 1980. Nakon odlaska u penziju 1982. vraća se u F1 1984. ali se nakon dve sezone bez ikakvih rezultata vrednih spominjanja konačno penzioniše.

Keke Rozberg, svetski šampion 1982. Samoproklamovani najbrži čovek na svetu, Rozberg napušta Vilijams 1986. i prelazi u Meklaren gde igra potpuno podređenu ulogu svom timskom kolegi Prostu. To je i bio kraj njegove karijere.

Nelson Pike, prvi u nizu Vilijamsovih šampiona koji napušta tim odmah nakon osvajanja titule. Nakon trijumfalne sezone 1987. Pike sledeće godine prelazi u Lotus, zatim u Beneton (Benetton). Do kraja karijere 1992. osvaja još samo tri pobede.

Najdžel Mensl, brkati lav, za mnoge predstavlja najboljeg vozača Vilijamsa svih vremena. Pobednik 13 trka za Vilijams između 1985. i 1987. kada mu je titula izmicala zbog neverovatnog spleta nesrećnih okolnosti, odlaskom u Ferari 1989. dolazi pod udar kletve. Vraća se u Vilijams 1991. i sledeće godine dominantno osvaja titulu uz 9 pobeda i čak 14 prvih startnih pozicija. Napušta tim nakon što mu ser Frenk odbija dati povišicu, prelazi u američku formulu gde iz prvog pokušaja osvaja prvenstvo. Nažalost, nije znao da se kletva odnosi samo na F1. Pomislivši da je izbegao njeno dejstvo, 1995. se vraća u Meklaren ali startuje samo na dve trke pre nego što se konačno penzioniše.

Alen Prost, popularni Profesor, je očigledno naslutio postojanje kletve čim je mudro sačekao sam kraj svoje karijere da bi se pridružio Vilijamsu. Osvojivši svoju četvrtu titulu 1993. Prost odlazi u penziju na vrhuncu, ubeđen da je uspeo da izbegne posledice kletve. Ali avaj, nije znao da se kletva ne odnosi samo na vozačku karijeru nego i na svaki drugi posao vezan za F1. Prostov kratak ali izrazito bezuspešan pokušaj vođenja F1 ekipe se završava potpunim krahom i bankrotstvom.

Dejmon Hil je časno branio boje Vilijamsa nakon tragične pogibije Ajrtona Sene (Ayrton Senna) 1994. da bi mu titula izmakla za samo jedan poen nakon spornog incidenta na trci u Australiji. Sledeća sezona je obilovala greškama i izletanjima pa je na početku 1996. Hilu stavljeno do znanja da Vilijams ne namerava da produži njegov ugovor na kraju sezone. Kako se ispostavilo, Hil te godine osvaja prvenstvo. Odlazi prvo u Erouz, zatim u Džordan ali uprkos nekoliko zaista impresivnih vožnji ne uspeva da pobedi kletvu i tiho, gotovo neprimetno nestaje iz F1 na kraju 1999.

Dejvid Kultard dobija šansu nakon Senine pogibije, 1995. osvaja svoju prvu pobedu i završava sezonu na trećem mestu da bi sledeće godine prešo u Meklaren gde postaje druga violina Hakinenu. Ubeđen u svoj kvalitet i šampionski potencijal nakon osvajanja drugog mesta u poretku vozača 2001. očekuje da postane prvi vozač nakon Hakinenovog odlaska u penziju, ali tada kletva odigrava svoju verovatno najsuptilniju ali i najsuroviju šalu - 2002. za timskog kolegu Kultard dobija mladog Rajkonena koji ga smesta oduvava sa staze. Od tada Kultardova karijera tavori, i sa prelaskom u Red Bul 2005. valjda konačno i njemu postaje jasno da od šampionskih snova nema ništa.

Žak Vilnev je najočigledniji dokaz kako Vilijamsova kletva može da uništi vrhunsku karijeru. Nakon što je osvojio sve što se moglo osvojiti u Americi, sin jednog od najpopularnijih vozača u istoriji F1 biva dočekan u Vilijamsu 1996. sa velikim očekivanjima. Od početka pokazuje raskoš svog talenta i već prve sezone se bori za titulu da bi je sledeće i osvojio. Nakon problematične 1998. kada je Vilijams imao problema sa nepouzdanim motorima Vilnev odlučuje da pomogne u osnivanju tima BAR, novog američkog pokušaja proboja u svet F1. Za svoje napore biva izuzetno nagrađen finansijski postavši najskuplje plaćeni vozač, no svojim vožnjama, sada već pod uticajem kletve, ne opravdava takav status i nakon nekoliko mizernih sezona biva bukvalno oteran iz tima na kraju 2003. ostavši bez angažmana. Nakon propuštene sezone vraća se u Zauber i iako se hrabro nosi sa kletvom rezultati naravno izostaju.

Kao što se iz gorenavedenih primera da videti, Montojine šanse za osvajanje titule dok vozi pod uticajem Vilijamsove kletve praktično ne postoje. Jedino ako mu se, nekim spletom okolnosti, ukaže prilika da ponovo vozi za Vilijams, no to je skoro nemoguće. Jer niko ne može da pobedi Vilijamsovu kletvu!

Dobrodošli u zonu sumraka.

(Autor se zahvaljuje Bardu Filipsu (Burd Phillips) koji je prvi ukazao na fenomen Vilijamsove kletve još davne 2003. godine.)