Prosto je neverovatno kako je sreća promenjiva, tj. kako je sve relativno u životu… Danas ste na tronu a već sledećeg trenutka skupljate po putu, krhotine vaše slave i vašeg ega. To može svakome da se dogodi i primera u životu ima dosta. Mi ćemo se ovoga puta usresrediti na vozače Formule 1. Za nepoverovati je koliko ima vozača koji su u jednom trenutku dotakli zvezde, a već u sledećem se valjali po prašini.

Nelson Piquet
Vozeći Brabham-BMW u tesnoj borbi sa Alain Prost-om 1983. godine osvojio je titulu šampiona, sa samo 2 boda prednosti. Te godine Nelson je osvojio 59 poena. Naredne godine Michelin je isporučio McLaren TAG-u vrhunske gume, sa kojima su oni bukvalno oduvali konkurenciju. Od ukupno 16 trka pobedili su na 12. Uprkos nepouzdanosti Brabham bolida, te sezone Nelson je zabelezio 2 pobede u Montrealu i Detroitu i nekoliko pol pozicija. U sezoni 84. zabeležio je samo 29 bodova, a to čini pad od 50.8 %.


John Surtees
U sezoni 1964. godine je vozeći Ferrari u poslednjoj trci te sezone u Mexico City-u obezbedio titulu, završivši trku ispred Jim Clark-a i Graham Hill-a,osvojivši ukupno 40 bodova.
Naredna sezona je bila poslednja sezona u kojoj su se vozili motori zapremine 1.5 litra. Ferrari se tu nije baš najbolje snašao, tako da su tu sezonu žrtvovali, i počeli da se spremaju za narednu u kojoj su trebali da se voze motori od 3.0 litara. Sve to je prouzrokovalo Surtees-ov pad u bodovima i karijeri, a poslednje dve trke nije ni vozio zbog povrede. U sezoni 65. godine osvojio je samo 17 bodova, što je prevedeno u procente pad od oko 57.5 %.


Michael Schumacher
On je najsvežiji primer uspona i pada u kratkom vremenskom periodu. Sezona 2004. će ostati zapamćena po obaranju svih mogućih rekorda, kako ličnih tako i timskih. Te godine Michael je uspeo da uknjiži u svoju korist 148 boda. Sledeće sezone pravila se menjaju, Bridgestone ne uspeva da napravi pneumatik koji bi mogao da izdrži celu trku a da pritom isporuči vrhunske performanse. Ali nije samo to bio razlog slabih performansi! Usled aerodinamičkog kompromisa koji je učinjen na zadnjem delu bolida F2005, menjač je morao da pretrpi neke izmene, i sve to zajedno je rezultiralo osetni pad u performansama Ferrari-jevog bolida. U sezoni 2005. Schumacher je osvojio 62 boda, što je bilo dovoljno za treće mesto u šampionatu vozača, a procentualno to je pad od 58.1 %.


Phil Hill
Na kraju sezone 1961. Phil Hill je izvojevao tesnu pobedu na italijanskom grand prix-u nad svojim timskim kolegom i rivalom za titulu Wolfgang-om von Trips-om, koji je u Monci i poginuo. Hill se emotivno udaljio od Ferarija, ali je zlocesti Enzo zaboravio da kaže svom klaifornijskom vozaču da je došlo do velikih promena u visokim slojevima tima, i da je većina gornjeg menadžmenta tima otišla. Tokom 1962. na bolidu su urađena mala poboljšanja, i nova generacija V8 motora koji pokreću Lotus i oponentski BRM daju prednost u performansama svojim bolidima. Na kraju, Ferarijev novo postavljeni menadžer tima, Eugenio Dragoni, nije bio zadovoljan što će raditi sa Hilom. Sve u svemu, povratak na staru priču. Phill Hill je 1961. zabeležio 34 poena, dok je 1962. zabeležio samo 14. To čini pad u performansama od 58.8 %.


Jackie Stewart
Stigao je do svoje prve šampionske titule 1969. sa Tyrell-Matra MS80 pogonjenim sjajnim Cosworth motorom, ali je francuski konstruktor promenio stav pa je rekao Ken-u Tyrell-u da će morati da koriste sopstveni V12 motor ako želi da zadrži Matra šasiju sledeće godine. Ken i JYS su odllučili da bi bolid pogonjen Cosworth V8 motorom bio bolje rešenje, tako da su tražili i našli takav motor. To je bio March 701. Posle samo nekoliko trka sa ovom čudnovatom Robin Herd / Max Mosley šklopocijom, Ken Tyrell je odlučio da napravi svoju sopstvenu šasiju ali je sezona 1970. bila izgubljena. Jackie Stewart je 1969. osvojio titulu sa 63 osvojena boda, dok je 1970. uspeo da sakupi samo 25. To čini pad performansi od 60.3 %.


Graham Hill
"Spasao je dan" na izvaredan način posle smrti Jim Clark-a 1968. godine, izbavivši Lotus od emotivnog raspada tako neočekivane tragedije i vrativši samopouzdanje timu sa jednom sjajnom šampionskom pobedom. Međutim 1969 Lotus 49B je bio još jednu godinu stariji a Jackie Stewart se ozbiljno zagrejao za Matru MS 80. Slaba pouzdanost i opadanje lične forme su uzrokovali loš kraj sezone koja je dobro počela, sa rekordnom petom pobedom u Monaco-u, a završila se sa polomljene obe noge na GP USA. Graham više nikada nije bio isti!U sezoni 1968. Graham Hill je zabeležio 48 bodova, dok je 1969. osvojio samo 19. Ukupni pad performansi iznosi 60.4 %.


Jim Clark
Dominirao je poslednje godine Formule 1 sa motorima od 1.5 litra, sa čuvenim bolidom Lotus 33.Sa novim Cosworth v8 bolodom, koji je još uvek u razvoju i na koji će se čekati još godinu dana, Škot je morao da se suoči sa prvom sezonom 3.0 litarskih motora, korišćenjem niza prelaznih rešenja. Čak ni njegov raskošni talenat, nije mogao da nadoknadi nedostatak snage motora, u odnosu na konkurenciju. Igrom slučaja osvojio je pobedu na GP Amerike, u Lotus-u 43 pogonjenim jako nepouzdanim motorom BRM 16. Jim Clark je 1965. godine osvojio 54 boda a 1966. samo 16. Ukupan  pad performansi je 70.4 %.


Jacques Villenueve
Pošto je 1997. godine za malo izgubio titulu iako je na startno-ciljnom praVCU imao najbolji bolid, Jacques je zamenio Williams FW 19 sa Renault v10 motorom, sa manje konkurentnim FW 20 pogonjenim motorom sličnih karakteristika proizvođača Mecachrome. Do kraja sezone Frank i Jacques su se zasitili jadan drugog, i razlaz je bio neminovan.
Jacques V. je 1997. godine osvojio 81 poen, dok je 1998. osvojio samo 21 bod. To je pad u ličnim performansama od 74.1 %.


Mario Andretti
Lako je osvojio titulu 1978. godine u Lotus-u 79 Colin Chapman-a, ali je dinamični Lotus-ov šef pogrešno procenio konkurenciju sledeće sezone i izgubio vodstvo.
1979 je bila slaba sezona. Pojavili su se bolidi Williams-a FW 07, kao i konkurentni Ferrari T4s. Zvanični prvak nije dobio ni jednu trku, ali je ostao u Lotus-u do 1980. godine.
1978. (64 poena) - 1979. (14 poena) Pad u ličnim performansama 78.1 %.


Niki Lauda
Do trenutka kada je osvojio svoju treću titulu, krajem 1984. godine, Niki je znao da gubi oštrinu. Pobedio je na samo 5 trka, nasuprot svom kolegi Alain Prost-u, koji je pobedio na 7 trka.
1985. situacija se pogoršala, jer Niki nije uspevao da savlada gubitke, koje je samo deceniju ranije savladavao. 1985 dobio je samo jednu trku na kraju sezone, izjavivši: "na kraju jednostavno sam hteo da ostanem živ".
1984. (72 poena) - 1985. (14 poena) Pad u performansama od 80.6 %.


Juan Manuel Fangio
1957. godine je osigurao tada rekordnu petu titulu. Vrhunac te sezone bila je izvanredna vožnja u bolidu Maserati 250F na Nurburgring-u. Sada već u 46-oj godini, ostao je dovoljno dugo da svoj Maserati 250F odveze u pobedu pred svojom publikom u Buenos Aires-u. Posle toga je odvezo samo još jednu trku u Francuskoj, gde je završio kao četvrtoplasirani.
1957. (40 poena) - 1958. (7 poena) Pad u performansama od 82.5 %.


Jack Brabham
Još jedna godina puna promena za Brabham i Cooper-ov tim sa pet pobeda u 1960-oj, do ni jedne pobede u prvoj sezoni sa 1.5 litarskim Formulama. Posle dominacije u prve tri godine Cooper-ov tim je počeo da gubi trku protiv novoosnovanih timova Lotus i BRM. Nije više bilo povratka. 1962. godine Brabham osniva sopstveni tim.
1960. (43 poena) - 1961. ( 4 poena) Pad u performansama 90.7 %.



Damon Hill
Izašavši iz pobedničkog tima Williams, prešao je u Arrows sa Yamaha motorima. To je izgledalo kao karijersko samoubistvo. Međutim Frank Williams je već pre kraja Hill-ove šampionske sezone, odlučio da je H.H. Frentzen, bolji izbor. Ne treba ipak zaboraviti odličnu vožnju Hill-a u Mađarskoj 1997. kada mu je za malo izmakla pobeda.
1996. (97 poena) - 1997. (7) Pad u performansama od 92.8 %.



Jody Scheckter
Ovo je jedan od najvećih padova u karijeri, jednog tada aktuelnog šampiona. Njegov Ferrari T5 je ukratko bio smeće. Maranello je potpuno pogrešno procenio, šta treba da uradi da bi ponovio Jody-jev uspeh sa T4. Ovo i veliki pad motivacije ovog južnoafričkog vozača, su razlozi zbog kojih je Scheckter, odlučio da se povuče.
1979. (51 poen) - 1980. (2 poena) Ukupan pad u performansama od 96.1 %.


Alberto Ascari
Početkom sezone 1954. Ascari je počeo da vozi za Lancia-u, u njihovom obećavajućem bolidu D50, koji je bio u razvoju. Zbog toga je tokom sezone vozio i bolide drugih proizvođača. Zvaničnim izlaskom D50, osvojio je pobedu na GP Španije, krajem sezone. Vozio je taj bolid još jednom 1955. godine, spektakularno sletevši u luku Monaco. Poginuo je testirajući jedan Ferrari u Monci.
1953 (34.5 poena) - 1954 (1.14 poena) Pad od 96.7 %.



Neki moj zaključak kompletne filozofije je da ma koliko bili dobri, bez obzira da li ste dvostruki, petostruki ili sedmostruki prvak sveta u F1, Strašni sud vas može stići...
Sudeći po početku ove sezone Alonso se na kraju ove godine neće naći na ovoj "crnoj" listi.