U pauzi između kraja stare i početka nove sezone malo ću pisati o prevarama u F1 koje su kao što se i zna sastavni deo najbržeg cirkusa a možda i najzanimljiviji njegov deo.
Prevare na trkama su uvek postojale i bile sredstvo u borbi za pobedu kao konačnom cilju. Mnogi su bili uhvaćeni u prevari na vreme što je osujetilo njihove planove, druge su hvatali u laži kada je beć bilo kasno i kada se cilj nazirao dok verovatno neke tajne neće nikada biti otkrivene i za njih će znati samo vlasnici, vozači i konstruktori koji su ih koristili i tako bili nadmoćno bolji.

Naravno nije samo reč o tako krupnoj reči kao što je "prevara" već i o takozvanim domišljatim pronalazcima rupa u propisu tj. nalaženja svega onoga što nije bilo zabranjeno.
Prva poznata domišljatost kako se već može nazvati desila se 1934 kada je u propisima postojalo samo ograničenje o masi bolida. Tada dominantni Mercedesi W25 su bili nešto teži od dozvoljene mase, a pred trku na Nordschleifu šef tima Alfred Neubauer je naredio da se skinu svi nepotrebni delovi sa bolida ali kako ni to nije pomoglo da bi ušli u dozvoljenu kilažu naredio je da se bela farba sa bolida oguli kako bi sa par kilograma manje konačno bili po propisima. I naravno to je upalilo i Mercedes pobeđuje na toj trci od kada postoji i legenda zbog koje su Mercedesove srebrne strele uvek u tim aluminijumskim (srebrnima) bojama.
Kad sam se već uhvatio za težinu bolida nastaviću u tom stilu. Skoknućemo za trenutak u eru turbo motora (kraj 70-ih i početak 80-tih). U tom periodu su tada već slabiji atmosferski motori od 3 litre imali problema da se nose sa turbo mašinama od 1,5 litara pa su na razne načine pokušavali da smanje razliku. Jedan od glavnih je bio i smanjenje težine šasije. Minimalna težina vozila se merila po propisima na kraju trke, ali je bilo dozvoljeno dolivanje tečnosti na nivoe od pre trke kao što su ulje, voda ...(sve osim potrošenog benzina). Upravo je to bila rupa koju je iskoristio genijalni Williamsov konstruktor Patrick Head. On je naime konstruisao Williamsovu šasiju lakšu od ostalih tako što je izmislio dodatne rezervoare za vodu zapremine 30-tak litara koja je navodno služila za hlađenje kočnica prskanjem pomoću specijalnih mlaznica koje su bile usmerene u diskove. Kao što se da zaključiti sva količina vode se ispuštala već u prvim krugovima trke i bolidi su praktično celu trku bili lakši za 30-tak kilograma. Kako su propisi dozvoljavali dopunjavanje tečnosti nakon trke pre merenja bolida sve je bilo regularno.
To je bio primer uspešnog snalaženja sa propisima (kako rezultatima tako i regularnošću) a sad imam i drugačiji primer u istoj eri. Godine 1984-te tim Tyrrell je diskvalifikovan sa trke u Holandiji (Zandvoort) a potom i iz celog šampionata (poništeni svi njegovi plasmani) zbog sličnog postupka samo problem je bio u tome što su stari Ken Tyrrell i njegov tehnički tim baš preterali sa uštedom u težini. Oni su da bi nadoknadili manjak u težini nakon trke pred tehničkom komisijom i po propisima pokušali dosuti u te "rezervoare" vodu otežanu olovnom sačmom. Diskvalifikacija je bila momentalna ne samo sa trke nego su zauvek izbrisani svi plasmani Tyrrell-a te 1984 godine.
Za trenutak ćemo se vratiti koju godinu unazad da bi smo tu pronašli još jedan ovog puta opasan način zaobilaženja propisa.
U pitanju je naravno genijalni konstruktor Lotusa kontroverzni Colin Chapman. Naime, čuveni tim Lotusa je tada jedan od rezervoara za protivpožarni sistem napunio kiseonikom umesto sredstvom za gašenje požara i sve lepo spojili sa motorom. Tako su vozači u trenutku mogli po potrebi puštati kiseonik na usis motora i tako dobiti "vetar u leđa" u trenucima kada se odlučivalo o pobedi. Sve ovo naravno nije bilo otkriveno a samim tim ni sankcionisano jer jednostavno to niko nije znao osim uskog kruga ljudi u timu. Ali prevara je potpuno slučajno otkrivena kada je tim avionom putovao preko okeana za Ameriku i kada je jedna od boca eksplodirala i dovela u pitanje bezbednost leta. Istraga je pokazala šta se nalazilo u bocama za gašenje požara. Zanimljivost je saznanje da se ta boca nalazila između vozačevih nogu tako da je i njihova bezbednost u toku trke bila ugrožena, rizik koji su oni svesno prihvatali.
Iz ovog primera se vidi koliko su i vozači rizikovali kako bi postigli bolji rezultat. Jedan noviji primer to potvrđuje a radi se o Benettonu i 1994-oj godini. Na trci za VN Nemačke u Hockenheimu drugi vozač Benetton tima Holanđanin Jos Verstappen na polovini trke ulazi u boks kako bi dolio gorivo i zamenio gume. Nakon nekoliko sekundi bolid je zahvatila ogromna buktinja koja se proširila i na mehaničare koji su opsluživali bolid koji su se razbežali polivajući jedni druge vodom jer ih je vatra dobro zahvatila. Srećom vozač i mehaničari dobro su prošli brzom reakcijom vatrogasaca iako je izgledalo kritično.
Kasnije se ispostavilo da je tim Benettona varao prilikom dolivanja goriva. Kako bi povećali brzinu dolivanja goriva (ograničena na 12 litara/sek.) a samim tim i smanjili vreme provedeno u boksu oni su odstranili mrežicu prečistača goriva i tako povećali protok. Tako je postalo jasnije kako je prvi vozač Benetton-a Michael Schumacher sticao prednost u boksu tokom te sezone u kojoj je na kraju uzeo i titulu.
   
Sledeće nedelje biće više reči o aerodinamičkim dosetkama kao i nekim softverskim tajnama pomoću kojih su neki bili brži i tako dolazili do pobeda ili čak titula.