Na stazi Donington vožena je samo jedna trka formule 1 u kojoj je, opet, bilo drame napretek – tipično britansko kišovito vreme, izletanja, preticanja, rekordi u broju odlazaka u boks, najbrži krug trke izvezen je kroz boks… Ipak, ono što je 11. aprila 1993. godine na toj stazi uradio Airton Sena, zasenilo je sve ostalo.

Godine 1993. tim Vilijams je napravio verovatno najsofisticiraniji bolid koji je ikada vožen na trkama formule 1. Prednost od prethodne sezone samo je povećana. Najdžel Mensel je kao šampion sveta iz Vilijamsa otišao u USA, a u tim je došao Alen Prost. Znajući koliko je Vilijams već 1992. bio nadmoćan, Airton Sena je Frenku Vilijamsu svoje usluge nudio i besplatno, ali je Prost u svom ugovoru izričito zahtevao da mu timski kolega nikako ne bude Airton. Prost je želeo četvrtu titulu bez ikakvih smetnji. Reći da je Sena zbog toga bio razočaran, bilo bi ublažavanje svetskih razmera. Ali, bes koji je Prostov postupak u njemu izazvao inspirisao ga je da izveze neke od najboljih trka u svojoj blistavoj karijeri. Jedna od takvih upravo je Velika nagrada Evrope u Doningtonu 1993. godine.
Na prvoj trci u Kijalamiju Prost je pobedio, Sena je bio drugi, dok je u Brazilu Sena pred svojom publikom i po kiši trijumfovao. Međutim, Senini zaostaci na kvalifikacijama bili su veći od 1,5 sekunde, što jasno govori o tome koliko je Vilijams zapravo bio nadmoćan. Već na početku sezone bilo je jasno da Sena svog velikog rivala Prosta može da pobedi samo uz neki neplanirani sticaj okolnosti. U Doningtonu 1993. godine to je bila kiša.
Na kvalifikacijama koje su vožene sunčanom vremenu Airton je postigao tek četvrto vreme – iza Prosta, Hila i Šumahera. Zaostatak za Prostom – 1,7 sekundi. Međutim, znajući vremensku prognozu, Sena je start trke dočekao potpuno miran.
U 14:02 upalila su se zelena svetla i ono što je u naredna dva minuta uradio vozač crveno-belog Meklarena sa brojem 8 navijači širom sveta gledali su širom otvorenih očiju. Senin start bio je slab, tako da ga je već posle nekoliko metara obišao i Vendlinger. Pred kočenje za prvu krivinu Sena je bio tek peti, iza Šumahera koji mu je, manevrom koji će kasnije postati Mihaelov zaštitni znak, grubo presekao put.
Međutim, upravo tada magija počinje. Kada je Mihael počeo da koči, Airton je usmerio bolid ka temenu krivine Redgejt i kočio mnogo, mnogo kasnije – P4.
Iz ove prve krivine, koju je izvezao mnogo užom putanjom od svih ostalih vozača, Airton je izašao znatno brže od Vendlingera i odmah mu ušao u rep. Nakon toga staza ide naniže ka veoma brzim Krejner krivinama preko kojih su tekle prave reke. U prvoj od njih Vendlinger je presekao put Airtonu koji je morao da koči da bi izbegao sudar. Kada su stigli do druge, za razliku od svih ostalih vozača, Sena je svoj auto, verovatno i da bi izbegao presporog Vendlingera, usmerio ka spoljnoj ivici staze i sa spoljašnje strane obišao Vendlingerov Zauber. Izgledalo je kao da Vendlinger stoji u mestu – P3.
Kočeći za Staru šikanu Airton je već bio «u repu» Dejmona Hila. Već na prvom sledećem kočenju – u krivini Mek Lins, Airton je, bez ikakvih problema, sa unutrašnje strane obišao i Hila – P2.
Ostao je još samo Prost u drugom Vilijamsu. Iz krivine Kopis, Airton je izašao mnogo brži od Prosta i sasvim mu se približio na kraju pravca Starki. U šikani kojom je ovaj Pravac prekinut, Prost je jedva zaustavio svoj Vilijams-Reno i iz nje izašao prilično traljavo.
Sa druge strane, Airton je kočio perfektno, idealno prošao šikanu i nakon nje se našao u zavetrini Prostovog bolida. Pred kočenje za ukosnicu Melburn Airton je izašao iz Prostove zavetrine i krenuo ka temenu ove krivine. Prešavši preko nešto veće bare, crveno-beli Meklaren se praktično oteo u najnezgodnijem mogućem trenutku – tokom kočenja, ali su ga munjeviti Senini refleksi odmah umirili i bezbedno usporili. Prost je mogao samo da gleda kako ga sa desne strane, kao da je to najjednostavnija stvar na svetu, obilazi Majstor za kišu.
U poslednju krivinu Airton je ušao kao vodeći, a onda se verovatno u svojoj žutoj kacigi zasmejao videvši tablu koju su njegovi verni mehaničari u poslednjem trenutku uspeli da pripreme – Ayrton / P1 / Laps 75 / 2. Prost / 3. Hill.
Na pitvolu Meklarena Ron Denis je verovatno, potpuno obuzet emocijama, vlažnih očiju i sa knedlom u grlu stisnuo zube i pesnice, nesposoban da bilo šta kaže, dok su nešto dalje, u Vilijamsovoj garaži, Frenk i Patrik Hed samo pogledali jedan drugog. U očima ovih pravih trkača i džentlmena mogli su da se vide i neverica, ali i iskreno divljenje. Svi koji su imali sreće da gledaju ovaj krug znali su da su prisustvovali nečemu nesvakidašnjem.
Kako je trka odmicala, i drugi vozači su isprobavali razne putanje i polako ulazili u ritam. Međutim, samo je Airton već u prvom krugu instinktivno znao gde su granice i kišne idealne putanje. Svaku brzu krivinu provezao je bar 20 km brže od ostalih, svako kočenje mu je bilo milimetarski precizno i, kad god je on to hteo, njegov Meklaren je bio uz samu belu liniju temena krivine. Savršena kontrola! U samo dva minuta Airton Sena je pokazao da od njega jednostavno ne postoji bolji.
Skoro dva sata nakon toga, Sena je sa podignutom rukom ušao u cilj. Samo drugoplasirani Hil bio je u istom krugu sa pobednikom i to samo zato što je Airton na kraju usporio (u jednom trenutku su apsolutno svi vozači bili ceo krug iza Sene). Njegov najveći rival – Prost trku je završio kao treći nakon skoro dvocifrenog broja odlazaka u boks. I u nastavku trke Sena je pokazao majstorstvo, ostajući često jedini na mokroj stazi sa gumama za suvo vreme.
Na pobedničkom postolju Sena i Prost se nisu ni pogledali (u tom trenutku odnosi su im bili toliko loši), a onda je na zvaničnoj konferenciji za štampu, Airton praktično dokrajčio svog najvećeg rivala. Mirno je sačekao da Prost kaže šta sve na njegovom autu nije funkcionisalo kako treba, a onda u pola glasa rekao: «Pa hajde da se zamenimo za Imolu, pa da vidimo šta će da bude.»
U Imoli Prost je pobedio i, sporije nego što su mnogi očekivali, sa 7 pobeda, te sezone osvojio svoju četrvrtu šampionsku titulu, a zatim se i povukao. Airton Sena je 1993. godine pobedio na pet trka i za svaku od tih pobeda moglo bi da se kaže da je osvojena u inferiornom autu. Na kraju sezone konačno mu se ispunila želja da pređe u Vilijams, ali to je već neka druga, nažalost, tužna, priča.